U šumama oko Močioca sve češće se mogu videti tragovi medveda, a jedno takvo otkriće nedavno je uzburkalo emocije mladog meštanina koji je navikao na divljinu — ali ne i na prisustvo „gospodara šume“. Nikola Todorović, dečak koji gotovo svakodnevno šeta šumom i kaže da je prisustvo divljih životinja ovde vrlo često.

– Navikao sam da nailazim na tragove srna, lisica, vukova, divljih svinja… ali kad vidiš stope medveda, nešto u tebi zastane. – kaže ovaj dečak, koji odrastao uz prirodu i čije detinjstvo su oblikovali saveti oca lovca.

Tragovi su, kako navodi, bili sveži i jasno utisnuti u meku zemlju, što ga je navelo da ih odmah fotografiše. Ne iz straha, već iz osećaja da je prisustvovao nečemu retkom i značajnom.

– Tata me je naučio da medved obično izbegava čoveka, ali može postati opasan ako ga iznenadiš. Zato kad ideš šumom, praviš malo buke – da zna da dolaziš. I nikad sam predveče ili u zoru – prepričava on.

Uprkos svemu, kaže da ne zna kako bi reagovao da je medveda zaista ugledao. Zna jedno – ne bi trčao. „Polako se povučeš, nikako naglo. Sve zavisi kako se medved ponaša.”

Ovo nije prvi put da se u atarima oko Mučnja i Močioca primećuju tragovi krupnih zveri. Prema rečima meštana i lovaca, medvedi se sve češće spuštaju bliže selima, najverovatnije u potrazi za hranom ili zbog uznemiravanja u dubljim delovima šume.

– Iako sam jednom odgajio lane i sada ga vraćam u divljinu, svaki susret sa prirodom me podseti na to koliko moramo da je poštujemo. Ja ne gledam na životinje kao na metu. Naučen sam da ih razumem, ne da ih progonim – iskren je naš sagovornik.