Poručite svežu pastrmku na kućnu adresu direktno iz ribnjaka gazdinstva “Graovac” iz Studenice.

U toku su porudžbine za Badnji dan.

Kontakt telefon 065/930 1565.

instagram nalog – ribnjak.graovac2023

Poručite svežu pastrmku na kućnu adresu direktno iz ribnjaka gazdinstva „Graovac“ iz Studenice.

U toku su porudžbine za predstojeću slavu, Svetog Nikolu.

Kontakt telefon 065/930 1565.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, od  1. aprila oglašava Javni uvid u nacrt Prostornog plana područja posebne namene manastira Studenica i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja ovog plana na životnu sredinu.

Ova dva važna planska dokumenta na javnom uvidu biće do 30. aprila, saopšteno je iz resornog ministarstva. Zaintereseovana pravna i fizička lica, uvid u dokumentaciju mogu ostvariti u naznačenom vremenskom periodu u zgradama Skupštine opštine Ivanjica i grada Kraljeva, kao i na internet stranici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Primedbe na Nacrt prostornog plana i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja mogu se dostaviti i direktno resornom ministarstvu, Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Nemanjina 22-26, Beograd.

Javna prezentacija navedenih planskih akata biće održana 12. aprila u 12 časova u sali 2 Gradske uprave grada Kraljeva, a javna sednica Komisije za javni uvid 17. maja u podne, na istom mestu.

Fizička i predstavnici pravnih lica koja su u toku trajanja javnog uvida podnela primedbe u pisanom obliku, mogu prisustvovati javnoj sednici i usmeno ih obrazložiti. O svakoj podnetoj primedbi obrađivač planskog dokumenta javno iznosi svoj stav.

Proteklog vikenda u Konaku manastira Studenica prezentovana je promocija održivog turizma u rezervatu biosfere “Golija-Studenica”, prvom takvom lokalitetu u Srbiji. Događaj je organizovan od strane Kraljevskog akademskog prirodnjačkog društva “BALKAN” a uz podršku JP “Srbijašume” i obeležava Međunarodnu godinu održivog turizma za razvoj proglašenu od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Sastanak je okupio preko pedeset učesnika iz svih sektora sa ciljem razmene informacija i iskustava iz oblasti održivog turizma i načinu funkcionisanja rezervata biosfere.

Goste su pozdravili predstavnici JP “Srbijašume“, upravnik PP “Golija“, Dragoljub Šekler i izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP “Srbijašume“, Gordanа Jančić, ispred organizacije “KAPD BALKAN“ obratio se  Aleksandar Vasiljević.

Prvu prezentaciju održala je Selena Rankić, diplomirani turizmolog koja je govorila o značaju statusa rezervata biosfere kakav Golija uživa i istakla važnost saradnje sa drugim takvim rezervatima u svetu kojih ima 669 u 120 zemalja. Osim pozitivnog periodičnog izveštaja UNESKO-ve komisije za Goliju nakon posete međunarodnih eksperata Srbiji, naša zemlja je ove godine dobila još jedan takav rezervat, Bačko Podunavlje, a uskoro bismo mogli da očekujemo i sledećeg kandidata, Staru planinu. Zaključila je da su održivi vidovi turizma trend u svetu i da u mnogome mogu doprineti ekonomskoj situaciji stanovništva kao i zaštiti prirodnih vrednosti rezervata.

Dragan Roganović iz Asocijacije za razvoj Ibarske doline je istakao da su meštani sela Golije i Radočela raspoloženi za saradnju i obuke koje to udruženje organizuје dugi niz godina unazad. On vidi budućnost ovog kraja u ozbiljnoj i konkretnoj podršci razvoju poljoprivrede.

Prezentaciju o razvoju održivog turizma održao je Pavle Pavlović, licencirani turistički i planinski vodič koji je nekoliko puta sa gostima posetio ove krajeve. Smatra da bi opštine u ovom regionu trebale da stvore uslove za turističke agencije koje bi kreirale prepoznatljiv turistički proizvod. Budućnost vidi u aktivnostima kao što su brdski biciklizam, pešačenje, orijentiring, zatim hodanje na krpljama, kanjoning, paraglajding uz nezaobilazan obilazak kulturno-istorijskih spomenika poput Savine isposnice, manastira Studenica, Kovilje i Pridvorica kao i drugih manje poznatih crkava.

Nedostatak infrastrukture prepoznat je kao jedan od osnovnih problema i kontinuirano napuštanje golijskih sela u kojima živi za hiljadu ljudi manje između dva poslednja popisa stanovništva. Iznete su ideje o revitalizaciji velikog broja napuštenih kuća i škola koje bi mogle uz adapraticu da posluže kao smeštajni kapaciteti  ili pak muzeji. Nedostatak velikih hotela za sada i ne dozvoljava narušavanje životne sredine pa se dalji razvoj seoskog turizma ističe kao osnova za razvoj održivog turizma. Predsednik mesne zajednice Studenica očekuje uspešnu realizaciju prvog po standardima uređenog kamping mesta u okviru rezervata, koji će se nalaziti u blizini manastira Studenica.

Poslednje predavanje održao je Dejan Zagorac, istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koji je govorio o gastronomiji kao turističkom proizvodu. Dejan je izrazio želju i pozvao upravljača da zajedno započnu izradu gastronomskog vodiča za Goliju koji bi doprineo popularizacije autentičnih specijaliteta sa područja rezervata. Nakon panel diskusije učesnici sastanka su imali priliku da probaju neke od specijaliteta ovog kraja poput heljdopite, kačamaka sa mahunarkama i voćem, sarme, pite od zelja, domaćih sokova od maline i borovnice. Hranu su pripremila dva seoska turistička domaćinstva pansion Nebo i domaćinstvo Šekler. Svi učesnici skupa iskoristili su jedinstvenu priliku za obilazak bogate manastirske riznice kao i obilazak manastirskog kompleksa sa Bogorodičinom crkvom u kojoj je nedavno završena restauracija nekoliko važnih fresaka.