Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović potpisala je danas ugovore u vrednosti od 1,3 milijarde dinara u okviru Programa podrške razvoju poslovne infrastrukture za 2025. godinu sa predstavnicima 12 lokalnih samouprava.

Na konkursu su sredstva dobili Gadžin Han, Zrenjanin, Ivanjica, Knjaževac, Loznica, Paraćin, Rača, Ruma, Sombor, Titel i Ćuprija.

Opština Ivanjica dobila je 31.542.164 dinara za rekonstrukciju pristupnog puta u naselju Šume. Projekat podrazumeva kompletnu obnovu saobraćajnice, uključujući asfaltiranje i rešavanje problema atmosferske kanalizacije.

Predsednik opštine Ivanjica Aleksandar Mitrović istakao je da su ova sredstva od velikog značaja za lokalnu zajednicu.

„Ovo je još jedna važna investicija za Ivanjicu, koja će unaprediti infrastrukturu i kvalitet života naših građana“, rekao je Mitrović.

Foto; Ministarstvo privrede

Povodom Svetskog dana šuma koji se obeležava 21. marta Šumsko gazdinstvo ’’Golija’’ iz Ivanjice organizovalo je akciju sadnje drveća u nekoliko osnovnih škola na teritoriji opštine.

U Osnovnoj školi ’’Kirilo Savić’’ u Ivanjici posađeno je nekoliko stabala a tom prilikom učenicima je održano kratko predavanje o značaju očuvanja šuma i zaštite prirode. Stručnjaci iz Šumskog gazdinstva ’’Golija’’ govorili su o važnosti drveća za kvalitet vazduha, očuvanje biodiverziteta i sprečavanje klimatskih promena, podstičući najmlađe da razviju ekološku svest i odgovornost prema životnoj sredini.

Ova akcija deo je  šire inicijative za unapređenje zelenih površina u školskim dvorištima i jačanje svesti o važnosti šuma, koje su ne samo prirodni resurs, već i ključni faktor za zdravu životnu sredinu i budućnost svih nas.

Sve što su godinama sticali poštenim radom vatrena stihija odnela je za nekoliko minuta. Porodici Dragićević iz zaseoka Šume kod Ivanjice požar je progutao celokupnu poljoprivrednu mehanizaciju, sav materijal za rad, a potpuno je stradao i novoizgrađeni objekat. Kažu da još uvek nisu isplatitili kredite koje su podigli da bi nabavili mašine za rad, a evo sada su ostali bez ičega. A šteta je, kako kažu, blizu tideset hiljada evra.

Vladan i Marica su nekoliko minuta pre požara bili u objektu iz koga su krenuli na njivu da beru kukuruz. Nedugo zatim komšija je javio da se gust dim širi iz pravca njihove kuće. Odmah su dotrčali ali spasa nije bilo.

Vatrogasci i okupljene komšije uspeli su da lokalizuju požar kako se ne bi proširio na porodičnu kuću. Jedina svetla tačka u ovoj nesreći je da žrtava nije bilo i da su komšije pokazale ogromnu slogu i veliku dozu humanosti jer su se odmah okupili da pomognu koliko mogu.

Za poslednjih pet godina u Srbiji je „iščezlo“ oko 50.000 poljoprivrednih gazdinstava, pokazali su prvi rezultati Popisa poljoprivrede 2023. Dok su ih popisivači jesenas notirali 508.365, u Anketi o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. zavedeno je 10 odsto više.

Ove podatke izneo je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, i dodao da je u istom periodu smanjeno i raspoloživo obradivo zemljište za 23 odsto. Ukupno korišćene površine danas zauzimaju 3.257.100 hektara. Neke parcele su u međuvremenu pretvorene u građevinske, a druge otuđene. Smanjio se i procenat šuma, i to za 48,2 odsto! Sada ih ima 504.104 hektara.

Manji je i broj radne snage angažovane u poljopivredi. Dok je 2018. godine bilo 1.336.714 radnika, danas ih je 1.150.653, što je pad za 14 odsto. Može se reći da i dalje ovom granom dominiraju muškarci, kojih je 662.946, dok je žena 487.710.

– Jedno poljoprivredno gazdinstvo prosečno broji 2,2 člana, a starost nosilaca je u proseku 60 godina. Tek svaki 11. mlađi je od 40. Država mlađim domaćinima daje dotacije. Prosečno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, ima jednu kravu, pet svinja, tri ovce, 43 kokoške i tri košnice pčela. Dakle, to su i dalje mala gazdinstva, mahom svaštarska, ali, svedoci smo ukrupnjavanja proizvodnje kad su u pitanju pravna lica – kaže Kovačević.

Od ukupnog broja gazdinstava pravnih lica ima 1.623 i 419 preduzetnika.

– Stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava, što je i dalje velik broj – dodaje direktor RZS:

– Ipak, imamo smanjenje broja svinja za trećinu, mahom zbog zaraza. I broj koza pao je za 31,5 odsto, u padu je i broj goveda. Jedini rast, i to značajan, beležimo kada su u pitanju košnice pčela. Njih je 1.261.323, što je povećanje za 38 odsto. Med je naš značajan izvozni artikl.

Dragana Marković, načelnica Odeljenja statistike poljoprivrede i šumarstva u RZS, rekla je da je najviše poljoprivrednih gazdinstava u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – 224.433, ali i tu se beleži pad u odnosu na 2018. za 7,5 odsto. U regionima Vojvodine i Južne i Istočne Srbije pad je 12 odsto, a u Beogradskom – 12,4.

Najviše obradivih površina koristi se u Vojvodini, gde je ujedno i najviše grla svinja i živine. Stočarstvo je najzastupljenije u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. U Beogradskom regionu imamo porast pčelarstva za 69,9 odsto. Najviše košnica je ipak u Šumadiji. Tamo je i najviše žena angažovano u poljoprivredi (231.118). Najveći pad radne snage, za petinu, beležimo u Vojvodini – kaže Dragana Marković.

Konačni rezultati Popisa poljoprivrede biće sukcesivno objavljivani tokom ove, a najkasnije do kraja sledeće godine. Prema rečima Martina Klaukea iz Delegacije EU u Srbiji, koja je pomogla popis, oni će biti važni za kreiranje održivih poljoprivrednih politika.

InfoLIGA/Kurir

Meštani naselja  Šume, zaseoka Dragićevići i Milutinovići, danas su u prisustvu zvaničnika opštine Ivanjica, svečano otvorili deonicu puta koji je nakon višedecenijskog isčekivanja, asfaltiran.

Za njih je ovo ‘’veliki dan’’ jer , kako kažu, dugogodišnja borba je urodila plodom.

Dužina trase na koju je postavljen asfaltni zasor širine 3 metra i debljine 5 centimetara iznosi oko 1.400 metara. Dodatno je asfaltirano još 400 metara puta koji vodi u zaseok Milutinovići.

Ukupna vrednost radova iznosi 7.900.000 dinara, od čega su 2.000.000 obezbedili sami meštani, a razliku opština Ivanjica iz svog budžeta. Tako je spojen postojeći asfaltni put kod mosta na reci Moravici koji vodi u naselja Senjak i Šume.

Širom sveta danas se obeležva Svetski dan šuma, 21. mart, koji je 1971. godine ustanovila Generalna skupština Evropske konfederacije za poljoprivredu, s ciljem da poveća svest svetske javnosti o značaju i ulozi šuma za čoveka. Nakon toga je i Generalna skupština Ujedinjenih Nacija 2012. donela odluku da se Međunarodni dan šuma obeležava svake godine 21. marta, na dan prolećne ravnodnevnice na severnoj hemisferi, odnosno na dan jesenje ravnodnevnice na južnoj hemisferi.

Šumsko gazdinstvo Golija doniralo je 99 sadnica listopadnog i četinarskog drveća na području Ivanjice, Lučana i Čačka.

• 36 stabala posađeno je u dva ivanjička vrtića i OŠ ‘’Vučić Veličković’’ u Međurečju. Ostalo drveće ulepšaće prostor gradske bolnice u Čačku kao i jednog vrtića u tom gradu, zatim  škola u Preljini, Lučanima i Viči. Želimo na ovaj način da podignemo svest ljudi o očuvanju životne sredine i šuma koje su pluča planete.-rekao je direktor ŠG ‘’Golija’’, Ivan Andrić.

Novim stablima najviše su se obradovali najmlađi a direktorka predškolske ustanove ‘’Bajka’’ , Vesna Nikolić, pozvala ih je da čuvaju drveće.

• Mi smo pre dva meseca u saradnji sa lokalnom samoupravom uputili zahtev  JP ‘’Srbija šume’’ da nam poklone nekoliko stabala drveća kako bismo uredili prostor za našu decu. Dvorište, tačnije ovaj parkić za decu ubuduže će biti korisniji i lepši. Zahvaljujem se u ime dece, roditelja i meštana naselja Mrkočevac koji koriste ovaj proctor i apelujem na sve da čuvaju drveće i brinu o životnoj sredini.-rekla je Nikolićeva.

Zamenik predsednika opštine, Momčilo Mitrović, rekao je da će naredne godine u ovo vreme drveće biti posađeno u novom, četvrtom vrtiću u Ivanjici, čija se gradnja očekuje.

• Važno je  da što vise ulažemo u predškolske ustanove, vrtiće, škole, bilo da je reč o samim objektima, sredstvima za rad ili prostoru gde mališani provode slobodno vreme. –zaključio je Mitrović.