Ivanjica – Liturgijom i svečanom litijom, danas je i u crkvi Sv. cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, obeležen jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika- Svete Trojice. Mnogi vernici, sveštenstvo, predstavnici lokalne samouprave prošetali su danas u litiji, koja je išla od crkve, preko ulica Miće Matovića i Milinka Kušića.

Praznik se smatra rođendanom crkve Hristove. Spada u najznačajnije hrišćanske praznike i proslavlja se tri dana, kao i Božić i Vaskrs. Na današnji dan crkve se kite zelenim grančicama i posipaju travom.

Po obećanju Hristovom, u pedeseti dan po vaskrsenju i deseti po vaznesenju, spustila se blagodat Svetog duha na učenike sina Božjeg. Oni su potom progovorili mnoge jezike koje do tada nisu znali i krenuli po celom svetu da propovedaju reč Gospodnju.

Silaskom Svetoga duha na apostole završeno je osnivanje crkve Hristove, a apostoli krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.

Praznik se naziva i Trojica, Duhovi i Pedesetnica.

Običaj je da se danas kuće i crkve ukrašavaju zelenilom – travom, cvećem i grančicama od kojih se, u toku molitve, u hramovima pletu venčići. Duhovi se slave tri dana.

Tokom molitve, narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće sa sobom, da bi ih Gospod zaštitio od raznih nesreća.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih. Uskrs se praznuje tri dana i predstavlja tzv. „pokretni“ praznik, što znači da se njegov datum menja svake godine, ali uvek mora da bude u nedelju.

U ovom  prazniku podjednako uživaju i mališani koje najviše zabavlja kucanje jajima, ali i oni malo stariji koji praznik koriste za druženje sa porodicom .

Farbana jaja pronađena su još u praistorijskim grobovima, a tradicija bojenja među iranskim narodima traje oko 2 500 godina.

Razlog za farbanje verovatno leži u činjenici da su se jaja simbolično ispisivala magijskim rečima ili motivima kako bi se pojačao značaj samog farbanja. S vremenom se to pretvorilo u zabavu za čitavu porodicu, koja se u najčešće prepušta deci.

U hrišćanstvu ukrašena jaja su simbol novog rođenja, Isusovog izlaska iz groba, odnosno Vaskrsnuća. Zanimljivo je spomenuti da je jedan od najčešćih motiva na staroslavenskim pisanicama bila svastika, univerzalni simbol plodnosti, koja se s vremenom u potpunosti izgubila sa ukrašenih jaja.

Uskršnji zec takođe je simbol plodnosti. Iako se ne spominje u Bibliji s vremenom je postao jedan od zaštitnih znakova Uskrsa. A ako se pitate zašto baš on nosi kokošija jaja, odgovor verovatno leži još u Antici gde je zec zbog svog brzog i čestog razmnožavanja bio sveta Afroditina životinja.

Vaskršnja čestitka Episkopa žičkog G. Justina

JUSTIN

PO MILOSTI BOŽIJOJ

PRAVOSLAVNI EPISKOP ŽIČKI

Ono što je duša ljudska oduvek želela i za čime je od postanja kroz vekove čeznula, to nam se danas opet i opet radosno objavljuje – Hristos je ustavši iz mrtvih svojom smrću smrt uništio i nama darovao život večni. U ovaj sveradosni praznik kada ulazimo u tihu luku Božanske utehe i bivamo saučesnici Tajne nad tajnama u kojoj se otkriva punoća večnog života u Hristu, svim sinovima i kćerima bogomspasavane Eparhije žičke, molitveno želimo neiscrpnu Pashalnu radost i neprestanu pomoć i milost Vaskrsloga iz mrtvih Hrista Spasitelja, radosno kličući:

HRISTOS VASKRSE – ZAISTA HRISTOS VASKRSE!

Dan uoči Božića, 6. januar zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Badnjak simbolično predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

pravoslavnim hramovima na Badnje veče služi se liturgija nakon koje se vernici i sveštenstvo okupljaju oko vatre i pale badnjak.

U ivanjičkoj crkvi ’’Svetih cara Konstantina i carice Jelene’’ okupio se veliki broj vernika koji su nakon polaganja badnjaka na vatru svečano obeležili dolazak Hrista.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su „kao Božić i Badnjidan“.

Ivanjička crkva danas je proslavila  Svetog  Cara Konstantina i Caricu Jelenu. Tim povodom u svetom hramu u Ivanjici okupilo se više stotina vernika, predstavnici lokalne samouprave, a  sveštenstvo ivanjičke crkve služilo je svečanu liturgiju nakon čega je usledilo i sečenja slavskog kolača.

Sve teške trenutke sa kojima se naš narod susretao prethodne godine, pod teretom korone i elementarnih nepogoda, neka ostanu  iza nas, poručio je predsednik opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović.

Do danas je u ovom hramu  službovalo preko 30 parohijskih sveštenika, a kako stoji u zapisima svetu arhijerejsku liturguju služio je i Vladika Nikolaj Velimirović. Za istoriju crkve vezuje se i podatak da je jedina ostala netaknuta tokom ogromnog požara, koji je u noći 23.novembra 1846. godine spalio varoš do temelja.

Trećeg juna obeležava se i Dan sećanja na poginule Ivanjičane u ratovima devedesetih. U prisustvu ivanjičkog sveštenstva, vence su položili predstavnici lokalne samouprave i porodice poginulih. U ratovima 90-tih poginuli su vojnici: Dragan Tankosić, Slobodan Mirković, Srećko Ćeriman, Milun Jovićević, Krsta Zekavica, Gradimir Jakovljević, Radomir Nešović, Zoran Veličković, i policajci Duško Gligorić i Duško Đoković.