Ivanjica – U Arsovićima kod Kušića na mestu gde bi trebalo da bude obnovljena kuća Radoja Arsovića, svetog Jakova Tumanskog, postavljen je Časni krst. Ovom događaju prisustvovao je i veliki broj meštana.  Budimir Arsović koji je svoju parcelu ustupio manastiru Tumane govori o značaju obnavljanja kuće svetog Jakova Tumanskog.

Priča vezana za staru kuću koja se nalazila na ovom mestu je tragična jer su u njoj izgorele tri devojčice Stanija, Ljubica i Ružica Civrić, sestričine svetog Jakova. Stariji meštani iz ovog kraja kažu da se dugo nakon tragedije govorilo kako se  noću u blizini zgarišta čuje plač dece.

U Parohijskom domu crkve u Ivanjici, večeras u 19 časova,  biće prikazan dokumentarni  film ’’Sveti Jakov Tumanski’’.  Ovo filmsko ostvarenje govori o životu Radoja Arsovića koji je rođen u Kušićima, nedaleko od Ivanjice. Dečak koji je od malena pokazivao da je predodređen za školovanje pošao je stopama velikih srpskih prosvetitelja.

Film pokazuje ključne momente njegovog života, školovanje, rat, obrazovanje i prosvetiteljski rad kao i potonje monašenje, stradanje i nakon smrti uzdizanje u Svetost.

Posebno se izdvaja period života koji je proveo kao iskušenik i monah u Žiči, kao i stradanje i misija koja će ga dovesti do Tumanskog manastira.

Ivanjička crkva organizuje pokloničko putovanje u manastir Tumane, 21. avgusta 2021. godine, na svenarodni crkveno-bogomoljački sabor, za praznik Svetog Zosima i Jakova povodom 75 godina od upokojenja Svetog Jakova.

Sve informacije na telefon 064/126 72 62 ili u crkvenoj prodavnici u dvorištu crkve.

Prepodobni Jakov (u svetu Radoje Arsović) rođen je 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice. Posle osnovnog obrazovanja, željan nauke i saznanja otisnuo se iz domovine u Francusku, gde je uspešno završio studije i stekao dva doktorata. Jedan iz oblasti filosofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeu. Radio je kao službenik u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.

Odmarajući tridesetih godina XX veka u Vrnjačkoj Banji, našao se prilikom održavanja sabora bogomoljačkih bratstava Srbije. Zadivio se propovedima Sv. vladike Nikolaja i sveštenstva, a posebno besedom jednog prostog Srpskog seljaka. Dotakavši ga tom prilikom blagodat Božija, napustio je službu i svetovni život i došao je kod Sv. vladike Nikolaja sa molbom da bude iskušenik. Nakon dugog ispitivanja Vladika ga je primio.

Kao iskušenik prošao je sva monaška poslušanja. Kao jednom doktoru nauka nije mu padalo teško da riba toalete, čisti krompir i slično. Strogo se podvizavao, slabo se i oskudno hranio, neretko otpacima od trpeze. Imao je samo dva para iznošenih mantija. Nikada nije legao u postelju, već se molitveno odmarao. Odlikovao se neobičnim darom ćutljivosti. Pre Drugog svetskog rata, bio je urednik Hrišćanskog misionara, a pred sam rat i u toku njega, bio je vatreni propovednik vere, ukrašen ravnoapostolnom revnošću. Stekavši mnoge duhovne darove, bio je i prozorljiv. Predvideo je oba bombardovanja Beograda, bombardovanje manastira Žiče i mnogo toga još. U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinji, gde je upamćen kao veliki podvižnik. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio, nakon žestokog batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine.