Jeziv prizor na putu za ivanjičko selo Vučak u kasnim popodnevnim satima. Džip survan niz liticu i jauci koji dopiru iz provalije. Čovek nepomično stoji na rubu litice i šokirano gleda u pravcu  automobila koji je sleteo niz obalu. Pored puta u snegu je putnički automobil.

To je slika koja će dugo ostati urezana u pamćenje ivanjičkog taksiste Radovana Zarića, heroja ove priče.

• Vozio sam mušteriju iz Vučaka kada smo zatekli nesvakidašnji prizor. Prvo sam pomislio da se neko zaglavio u snegu, zaustavio sam auto i izašao da pomognem. Začuo sam neke zvuke, malo me prošla jeza jer sam shvatio da se dešava ipak nešto mnogo gore. Prišao sam čoveku i primetio da je potpuno u šoku. Pogledam niz liticu i vidim survanog džipa i ljude u njemu. Jedan od njih je izašao i zatražio pomoć. Odmah smo izvadili sajlu iz taksija, nekako smo se prevezali i uz dosta napora uspeli da izvučemo ljude. Tada sam primetio da je jedan putnik isečen, krvario je, drugom je ruka bila povredjena. Odmah sam ih stavio u taksi i uputio se u ivanjičku Hitnu službu gde su negu o njima preuzeli lekari.-priča Radovan.

Kako se pretpostavlja do nesreće je došlo zbog otežanih uslova kretanja izazvanih visokim snegom i ledom. Dva auta su išla u susret i sletanje je verovatno izazvano u pokušaju da se izbegnu na uzanom i klizavom putu.

Taksista iz Ivanjice Zoran Zarić dobio je sinoć pesnicu u glavu dok je vozio stranku. [sgmb id=“1″]Da slučaj bude još čudniji nije ga napalo lice iz taksi vozila već čovek koji je blokirao put tvrdeći da je zemlja njegova i da ne može niko da vozi dok mu on ne dozvoli. Taksista je pokušao da nađe zajednički jezik i objasni kako je to opštinski put kojim svi prolaze, ali nedugo zatim pojavio se mladji muškarac i Zarića udario pesnicom u predelu lica.

–Bilo je to oko ponoći. Pokupio sam stranku na adresi i krenu u naselje Šljivići pravcem kojim sam do sada išao nebrojeno puta. U jednom trenutku spazio sam čoveka koji stoji na sred puta, maše rukama, viče…Usporio sam, otvorio prozor i upitao u čemu je problem. On se razgoropadio, počeo da grmi nešto kao da je to njegova zemlja,  da se vratimo nazad, niko ne može da prođe ako on ne dizvoli…. Pokušao sam da objasnim kako  je to valjda opštinski a ne njegov put jer svi voze tim pravcem već godinama i da ne razumem u čemu je problem. Još sam lepo zamolio da me pusti da odvezem stranku do kuće pošto zaista nisam hteo nikakve probleme. Onda se pojavio neki mlađi muškarac, čuo sam kasnije da mu je to sin, prišao automoblu i zategao me pesnicom u lice.  Zamutilo mi se pred očima ali sam uspeo da pozovem dispečarku a ona policiju.-priča Zarić.

Zarić kaže da mu je od udarca pozlio, čitavu noć je imao jak bol u glavi i nekoliko puta je povraćao. Takođe je pretpeo strah pa ne zna kada će i da li će se vraćati u taksi, jer smatra da su kolege i on kao glineni golubovi.

–Nije ovo prvi put, ali malo je mesto i ljudi ćute da se ne bi zamerali  i iz straha. Treba da prijave pa da ih sačekaju i da bude haos. Ja neću da zažmurim na ovakve stvari. Pošteno sam radio svoj posao,nikoga nisam dirao i čime sam zaslužio da mi se  ovo dogodi. Pitam se da li bih bio živ danas da je njegov sin recimo imao pištolj? Skoro su napali kolegu iz drugog taksija, isto je popio pesnicu, pre je bila takođe neka sačekuša, svi bre živimo u strahu i ako svi budemo ćutali ništa neće valjati. -kaže Zarić.

Kako nezvanično saznajemo policija je odmah izašla na lice mesta i napravila izveštaj, ali Zarić kaže da će bez obzira na to samostalno tražiti pravdu jer je krajnje vreme da se bahatima stane na put.