Ivanjica – U podnožju Golije, u selu Devići, živi desetočlana porodica Metić. Njihov dom je skroman, a uslovi u kojima odrastaju mališani daleko su od lakih, ali u toj kući ima mnogo ljubavi, rada i nade.

Roditelji, uz pomoć bake i deke, brinu o šestoro dece. Najmlađa Lena ima tek mesec dana, dok je najstariji Dejan jedanaestogodišnjak koji već zna šta znači odgovornost. Tu su i devetogodišnji Aleksa, sedmogodišnji Oliver, šestogodišnja Anđela i četvorogodišnja Aleksandra.

Školarci svakog dana pešače dva kilometra do škole. Leti je to samo duga šetnja, ali zimi taj put traje i više od dva sata kroz planinski kraj gde su medvedi, vukovi i lisice česti stanovnici. Za roditelje je svaki njihov odlazak u školu briga i strepnja.

I dok mnogi njihovi vršnjaci bezbrižno provode detinjstvo, mali Metići već znaju šta znači rad. Dečaci pomažu u težim poslovima – nose, tovare, rade na zemlji i pomažu oko radionice. Devojčice su u kući, desna ruka svojoj mami Danijeli.

A njihove želje su tako male – patike, bicikl, lopta… stvari koje mnogoj deci znače samo igru, a njima bi donele ogromnu radost. Jer danas nemaju ni to.

Porodica se pre nekoliko godina doselila iz Leskovca. Došli su zbog sezonskog rada u malinjacima, zavoleli ovaj kraj i odlučili da baš ovde pokušaju da sagrade svoj dom. Primanja su minimalna, ali ruke su vredne i uporne. Danonoćnim radom uspeli su da naprave temelje kuće koja za njih znači sigurnost i novi početak.

Možda je upravo sada trenutak da nadležni, ali i ljudi dobrog srca, pruže ruku ovoj vrednoj porodici. Jer ponekad je za sreću jednog deteta potrebno mnogo manje nego što mislimo.