Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Čačku uhapsili su  M. B. (1984) iz Čačka, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo.

On se sumnjiči da je sinoć u stanu svojih roditelja oštrim predmetom usmrtio sedamdesetsedmogodišnjegh oca i sedamdesetdvogodišnju majku.

Potom je pobegao, a policija ga je ubrzo pronašla i uhapsila.

Po nalogu tužioca Višeg javnog tužilaštva u Čačku, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.

Na danas održanom protestu, kako ga opozicija naziva “protiv nasilja”, svedočili smo pretnjama smrću predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Opštinski odbor Srpske napredne stranke u Ivanjici najoštrije osuđuje nasilničko i sramno ponašanje Milovana Brkića, jedanog od vođa protesta, koji je u svojoj izjavi punoj mržnje rekao da Vučića treba ubiti i najprimitivnijim rečnikom opsovao njegovu majku Angelinu!  I ovoga puta takozvana opozicija predvođena nasilnicima pokazala je da im ništa nije sveto i da u danima prepunim tuge i bola, kada Srbija plače za ubijenom decom, organizuju proteste ali ne za dobrobit zemlje već sa jednim jedinim ciljem da uklone predsednika Vučića.
Protest su organizovali svi oni koji svakog dana pozivaju na nasilje.  Ne smemo zaboraviti da ovo nije prvi put da istaknuti članovi takozvane opozicije pozivaju na nasilje i ubistvo Vučića ali i njegove porodice, pa i dece.

Pristojna i normalna Srbija osuđuje ovakvo ponašanje a članovi Srpske napredne stranke pozivaju nadležne institucije da reaguju što pre i Brkića smeste iza rešetki, gde mu je, nakon svega ovoga i mesto.

Građani Srbije staće uz Aleksandra Vučića i podržati ga u svim odlukama, jer smo videli u danima iza nas da odgovorno i dostojanstveno vodi našu državu i donosi odluke koje bi sprečile nasilje, za razliku od opozicije koja na isto poziva.
Živeće pristojna i normalna Srbija!

Povodom stravičnog zločina, nezapamćenog na našim prostorima, koji se dogodio jutros kada je maloletni učenik K.K. (14) ubio osmoro svojih drugara i pripadnika obezbeđenja, a sedmoro ranio u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru proglašena je trodnevna žalost koja će trajati od petka do nedelje zaključno sa ovim danima.

Zbog smrti osmoro dece i pripadnika obezbeđenja zavladala je tuga i neverica, ne samo u domovima žrtava, nego u čitavoj Srbiji. Povodom ovog tragičnog događaja, ministar prosvete Branko Ružić, izjavio je na konferenciji da će biti održana trodnevna žalost od petka do nedelje.

Dan žalosti kao i trodnevna žalost imaju posebno značenje, a kazne prilikom nepoštovanja mera mogu iznositi i do 200.000 dinara.

Odluku o proglašenju i trajanju dana žalosti donosi Vlada Republike Srbije, a dan žalosti traje onoliko dugo koliko se odredi odlukom o proglašenju i trajanju dana žalosti, ali ne može trajati duže od tri dana.

Ako odlukom nije drugačije određeno, dan žalosti otpočinje u 00.00 sati dana koji je određen za dan žalosti, a završava se u 24.00 sata dana koji je određen za poslednji dan dana žalosti.

Načini kojima se obeležava dan žalosti su: spuštanje zastave na pola jarbola (uz odgovarajuće osvetljenje noću), odavanje pošte minutom ćutanja i medijsko informisanje i sećanje.

Kazne koje se sprovode prilikom nepoštovanja ovih mera mogu dostići ciftu 50.000-200.000 i to ako pravno lice na dan žalosti ne istakne zastavu Republike Srbije na pola jarbola, odnosno na pola koplja, uz odgovarajuće osvetljenje noću.

Takođe, kazna u istom iznosu propisana je ako pravno lice odbija da omogući zaposlenima da minutom ćutanja odaju poštu nastradalima.

Ista novčana kazna čeka i radiodifuzne i novinarsko-izdavačke organizacije, ukoliko ne emituju odluku o proglašenju dana žalosti ili ne obaveste javnost o skupovima sećanja koje povodom dana žalosti organizuju nadležni organi Republike Srbije ili tela koja ona odrede.

Pravna lica koji se bave ugostiteljskom, turističkom i sličnom delatnošću koja za vreme dana žalosti nastavljaju emitovanje narodne i zabavne muzike, odnosno održavanje programa zabavnog karaktera na javnim mestima, dobiće kazne za prekršaj u istom rasponu, ako ne poštuju propisane mere.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu i organizaciji ili preduzetnik zbog nepoštovanje utvrđenih obaveza u pogledu obeležavanja dana žalosti na teritoriji Republike Srbije.

Izvor: Telegraf.rs

Moravički okrug je dao četiri predsednika Srbije (nekada je to bio predsednik Skupštine, a potom predsednik Predsedništva). Bili su to: Petar Stambolić (Brezova, 1912 – Beograd, 2007), predsednik Skupštine (1953–1957), Miloš Minić (Preljina, 1914 – Beograd, 2003), predsednik Skupštine (1967–1969), Dobrivoje Vidić (Čačak, 1918 – Beograd, 1992), predsednik Predsedništva (1978–1982) i Ivan Stambolić, predsednik Predsedništva (1986–1987). Ivan je bio najmlađi među njima i sa najtragičnijim krajem.

IVAN STAMBOLIĆ, pravnik, političar, predsednik SR Srbije, rođen je u Brezovi, kod Ivanjice 5. novembra 1936. godine. Njegov otac Miodrag (1908–1995, završio poljoprivrednu školu, predratni zadrugar, prvoborac, narodni poslanik, predsednik Moravičkog sreza) i majka Milunka (1906–1998, rođena sestra Petra Stambolića, uzorna domaćica i majka, pomagač siromašnih i bolesnih) imali su pet sinova: Vukašina (1927–2013, završio filozofski fakultet, predsednik Saveza studenata Jugoslavije, narodni poslanik, član CK SK Srbije), Draška (1932–1993, primerni poljoprivrednik, odbornik i predsednik Mesne zajednice Brezova), Miloša (1934, završio književnost, glavni urednik i generalni direktor Nolita), Ivana i Miluna (1948, arhitekta, projektant nekoliko objekata i spomenika).

Osnovnu školu pohađao je u Brezovi, a niže razrede gimnazije u Užicu i Ivanjici (1951/52), pa završio industrijsku školu u Rakovici kod Beograda. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, studirajući uz rad. Kao kvalifikovani radnik radio je u Fabrici reznog alata i CER-u u Čačku, zatim u Industriji motora i traktora u Rakovici. Više puta biran je za narodnog poslanika. Obavljao je odgovorne dužnosti: direktor Doma omladine u izgradnji u Beogradu, generalni direktor Združenog preduzeća „Tehnogas“ u Beogradu (1965–1975), predsednik Privredne komore Beograda (1975–1976), sekretar Izvršnog komiteta Predsedništva SK Srbije (1976–1978), predsednik Izvršnog veća Skupštine Srbije (1978–1982), predsednik Gradskog komiteta SK Beograda (1982–1984), predsednik CK SK Srbije (1984–1986), predsednik Predsedništva SR Srbije (1986–1987). Sa ove poslednje dužnosti smenjen je u decembru 1987. godine. Potom je bio predsednik Jugoslovenske banke za međunarodno ekonomsku saradnju – JUBMES (1988–1997). Na ovu dužnost podneo je ostavku i otišao u penziju.

Otet je 25. avgusta 2000. za vreme rekreacije u parku Košutnjak u Beogradu. Istog dana je ubijen i zakopan u jamu u šumi na Fruškoj gori. Posmrtni ostaci pronađeni su 27. marta 2003, a sahranjeni 8. aprila 2003. u porodičnoj grobnici na Topčiderskom groblju u Beogradu. Pravosnažna presuda, po kojoj je kao inspirator i nalogodavac naveden Slobodan Milošević, a kao ozvršioci osuđeni pripadnici Jedinice za specijalne operacije, doneta je 2007. Na inicijativu njegovih prijatelja i poštovalaca, u Košutnjaku mu je podignuta spomen-česma.

Objavio je više članaka, rasprava i knjiga. Autor je knjiga: Poslovna funkcija u udruženom radu (Institut za političke studije Fakulteta političkih nauka, Beograd, 1978), Direktor u samoupravljanju (Rad, Beograd, 1978), Savez komunista Srbije u borbi za društveno-ekonomske preobražaje i razvoj socijalističke samoupravne demokratije (Komunist, Beograd, 1986), Rasprave o SR Srbiji 1979–1987. (Globus, Zagreb – Delo, Ljubljana, 1988), Put u bespuće – odgovori Ivana Stambolića na pitanja Slobodana Inića (Radio B92, Beograd, 1995), Koren zla (Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2002), Žrtve: Ivan Stambolić Slavku Ćuruviji (Nauka i društvo Srbije, Beograd, 2006).

Odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim vencem i Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem. Sa suprugom Katarinom imao je sina Veljka i kćerke Tijanu i Bojanu (koja je pod nerazjašnjenim okolnostima nastardala u saobraćajnoj nesreći 1988. godine).

O njemu su napisane knjige: Istraga je u toku… slučaj Ivana Stambolića, Radio B92 i Odbor za oslobađanje Ivana Stambolića, Beograd, 2001; Latinka Perović: Slučaj Ivan Stambolić, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Odbor za oslobađanje Ivana Stambolića, Beograd, 2001; Milivoje Popović: Beleške o Ivanu Stamboliću i o događajima i ljudima pre i posle Osme sednice (iz dnevnika 1983–1990), Prometej, Novi Sad, 2004; Latinka Perović: Dominantna i neželjena elita, Dan graf i RTV, Beograd, 2015.

autor teksta / Svetislav Lj. Marković

Dok se širom Srbije bore da zaštite nedužne životinje, u Ivanjici ubijaju pse.

Zabeleženo je nekoliko slučajeva trovanja pasa, a najnoviji zverski potez dogodio se u naselju Lučka reka kada su Vladimiru Ćerimanu, nedaleko od kuće, ubili kućnog ljubimca iz lovačke puške.

Sibirski samojed, star tek godinu dana, bio je ljubimac porodice Ćeriman ali i sve dece u komšiluku. Miroljubiv i raspoložen za igru pas je tog dana trčkarao u dvorištu, a onda je nestao.

• Primetio sam da ga nema i krenuo u potragu. Inače reč je o ransom psu sa urednim rodovnikom, pasošem, upečatljivo plavom ogrlicom, pa sam u prvom trenutku bio ubeđen da je tu negde, odlutao za decom ili nekim drugim kučićima. Kako nisam uspeo da ga pronađem odlučio sam da kontaktiram azile u Požegi i Vrnjačkoj Banji, međutim ni tamo ga nije bilo. Obišao sam čitavu Ivanjicu, raspitivao se, ali bez uspeha. -priča tužno vlasnik ubijenog psa, Vladimir Ćeriman.

• Ne znam uopšte kako da opišem trenutak kada sam ga našao. Bilo je užasno hladno , padao je sneg, jedan komšija u prolazu mi skrenu pažnju da je primetio neke kučiće na brdu iznad. Krenuo sam prema tom mestu, i kao da me nešto vuklo, bez obzira na hladnoću, da idem sve dalje i dalje. Ono što sam zatekao u šumarku zaledilo mi je krv u žilama. Moj pas ležao je krvav u snegu. Prišao sam i video da je neko pucao u njega. Bio je mrtav. Odmah sam kontaktirao policiju i nadležnog veterinara. Kada smo psa odneli u veterinarsku ambulantu, uz pomoć rengerskog snimka, saznali smo da je ubijen iz lovačke puške i da je u telu imao preko 60 zrna od metka za divljač. Podneo sam prijavu u policijskoj stanici protiv N.N lica. -kaže Vladimir.

Tuga za ljubimcem koji im je, kako kažu, jako prirastao za srce, ne prestaje. Ono što ih neizmerno brine jeste potez tog nečoveka koji je hladnokrvo ubio živo biće, i strah da li takve osobe mogu dovesti i do ljudske nesreće.

U svakom slučaju, ovaj zverski potez je za svaku osudu.

D.M. (66) iz Beograda uhapšen je pod sumnjom da je u rodnoj kući u selu Radoševo kod Arilja na smrt pretukao svoju majku S.M.(94)

Od zadobijenih povreda, koje joj je najverovatnije tupim predmetom naneo sin, starica je preminula u pondeljak, ali je zločin otkriven tek juče posle odbukcije.

Prema nezvaničnim saznanjima „Blica“, D. M. je, u ponedeljak, pod dejstvom alkohola, isprebijao majku, a kada je ona podlegla batinama, prijavio je rođacima i komšijama da je preminula. Međutim, kada je njegov sinovac pošao u kuću gde se nalazilo babino beživotno telo D. M. mu nije dao da uđe unutra.

Posle nekog vremena srodnici su pozvali policiju, koja je ušla u kuću i primetila podlive na glavi pokojne S. M. O svemu je obavešteno Više tužilaštvo u Užicu koje je naložilo odbukciju, a ona je odrađena juče. Obducent je, između ostalog, na telu nesrećne žene pronašao prelom rebara, povrede grudnog koša i nagnječenje bubrega.

D.M. je uhapšen i određeno mu je zadržavanje do 48 sati.

V.L./Blic

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su na graničnom prelazu Šid D.O. (27) iz Čačka, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju.

Postoje osnovi sumnje da je D.O. 13. avgusta ove godine, u Topličkoj ulici u Čačku, iz vozila ispalio više hitaca u tridesetdvogodišnjeg muškarca, koji je tom prilikom zadobio teške telesne povrede opasne po život.

Po nalogu višeg javnog tužioca u Čačku, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i uz krivičnu prijavu biće priveden tužilaštvu.

Sinoć  nešto iza 22 časa u selu Kušići usmrćen je tridesetdevetogodišnji  D.Z. iz Maskove. On je preminuo na licu mesta od posledica uboda nožem. Njega je  usmrtio V.M. (46) iz susednog sela Milandže, nastanjen u Kušićima. Sve se odigralo u centru sela a meštani kažu da je tragediji predhodila svadja zbog starih nerešenih računa.

• Oni su se prvo posvađali, onda potukli pa se nažlost dogodila i tragedija u kojoj je stradao D.Z.  Imali su od ranije neke neraščišćene račune. Čuo sam da je reč o nekom novcu koji je dugovao. Ne znam, ali V. M. se sam prijavio policiji.-priča meštanin.

Još uvek su svi u šoku zbog ovog nemilog događaja. Obojica su svima poznati u selu  kao vredni ljudi i domaćini.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Ivanjici uhapsili su         V. M., zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo.On se tereti da je nožem naneo više ubodnih rana tridesetdevetogodišnjem D.Z., koji je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta.

Po nalogu zamenika višeg javnog tužioca u Čačku, V. M. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, u zakonskom roku, biti priveden tužilaštvu.