Ivanjičke firme uspešno su poslovale u protekloj godini o čemu govore podaci spoljnotrgovinske razmene koja je u iznosila ukupno 157,7 miliona evra, što je povećanje od 10,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Privrednici u Ivanjici  ostvarili su izvoz od 89,5 miliona evra, što je 12,9 odsto više nego u 2022 godini. U rastu je takođe i uvoz, jer su ivanjičke firme 2022. godine uvezle 63,5 miliona evra, dok je obim uvoza u 2023. godini 68,6 miliona, rekao je za naš portal zamenik predsednika opštine Ivanjica, Nenad Glavinić.

On je dodao da je najveći partner ivanjičkim firmama u spoljnotrgovinskom poslovanju je Nemačka, sa ukupnom razmenom od 47 miliona evra, od čega je 34 miliona izvoz. Privrednici iz Ivanjice takođe izvoze u Hrvatsku, Kinu i Crnu Goru, koja je ozbiljan partner jer sa relativno malim brojem stanovnika sa Ivanjicom ostvaruje značajnu trgovinsku razmenu od 9,1 milion.

Iako je Ivanjica poznata kao poljoprivredni kraj izvoz voća i povrća ne beleži se u statistici, jer se najveći deo plasmana vrši preko firmi čija su sedišta u većim gradovima. Kada je reč o malinama više od desetine miliona evra iskazuje se u bilansima drugim lokalnih samouprava. Zato bi jedan dominantan izvoznik iz Ivanjice,  kao i povećanje stepena finalizacije proizvoda u drvno-prerađivačkoj industriji, značajno povećali izvoz sa ivanjičke teritorije, istakao je Glavinić.

U prethodnoj godini ivanjička privreda zabeležila je dobre rezultate u samoj proizvodnji ali i izvozu drvnoprerađivačkih i tekstilnih proizvoda. 2021. godina beleži  izvoz sa područja Ivanjice u vrednosti od 67 miliona eura  i uvoz od 43 miliona eura, što je bolje od republičkog proseka.

Uspešnost ivanjičke privrede doprinosi celokupnoj stabilizaciji ekonomskih prilika u ovom gradu.

U jeku napetosti i prepucavanja između proizvođača malina i otkupljivača odnosno hladnjačara, internetom se šire objedinjeni podaci o proizvodnji, uvozu i izvozu ovog voća iz Srbije u proteklih 18 meseci. InfoLIGA je došla u posed „originala“ ovih papira, za koje naš pouzdani izvor tvrdi da su autentični i da dolaze iz državnih institucija. Nema zvaničnih zaglavlja u kojima se navode nazivi institucija od kojih potiču, kao ni pečata, ali su kako se tvrdi pripremljeni kao zbirni podaci o kretanju ovog važnog voća i korišćeni prilikom pregovora o ovogodišnjoj otkupnoj ceni.

U nekoliko pisanih dokumenata, navedeni su precizni podaci o uvozu i izvozu malina iz Srbije u prošloj i prvih pet i po meseci ove godine. U njima se nalaze i imena vodećih kompanija (hladnjača), sa navedenim količinama sveže i smrznute maline koju su uvezli odnosno izvezli iz naše zemlje.

U dokumentu u čijem naslovu stoji „Izvoz malina (tar.stav.0810201000 – sveže i 0811203100 – smrznute), navodi se da je u periodu od 1. januara do 31. decembra 2016. godine iz Srbije u svet izvezeno 89.379.434 kilograma maline, a da je ukupno ostvarena cena iz fakture 229.918.891 evro. Prema ovim podacima, posečna izvozna cena tokom 2016. godine bila je 2,57 evra (313,00 dinara) za kilogram.

Od 1. januara do 19. juna ove godine iz Srbije je ukupno izvezeno 43.785.283 kilograma ovog voća za ukupnu cenu od 102.660.354 evra, odnosno za iznos od 2,35 evra (287,00 dinara) po kilogramu.

U istom dokumentu stoji da je tokom prošle godine u Srbiju uvezeno ukupno 7.608.925 kilograma malina, po prosečnoj ceni od 2,25 evra, za šta je inostranim proizvođačima plaćeno 17.153.485 evra.

Do 19. juna ove godine, u našu zemlju je iz inostranstva uvezeno ukupno 4.783.473 kilograma malina, za iznos od 7.974.751 evra (prosečno po 1,67 evra, odnosno 203,00 dinara po kilogramu).

U drugom dokumentu koji nosi naslov „Ukupan uvoz maline u 2016. godini“, taksativno su navedene količine i zemlje iz kojih su maline kupljene i uvezene u Srbiju. Na spisku se nalazi gotovo neverovatnih 25 zemalja. Po uvezenoj količini prednjači Bosna i Hercegovina, a zatim slede verovali ili ne Nemačka, Bugarska, Crna Gora i Kina.

Kada je izvoz u prošloj godini u pitanju, u dokumentu stoji da je malina iz Srbije našla mesto na tržištu 46 zemalja širom sveta. Najveće količine prodate su Nemačkoj, a zatim slede Francuska, Belgija, Austrija, Holandija, SAD, Italija i Kanada.

Izvori InfoLIGE kažu da od početka kampanje otkupa, u hladnjače u Arilju tokom svake noći stiže po nekoliko kamiona malina iz inostranstva, pre svega iz Bosne i Hercegovine.

Podsetimo, zbog niske otkupne cene ovogodišnjeg roda, koja se kreće od 100 do 120 dinara, na Vidovdan 28. juna u Arilju je zakazan protest proizvođača malina zapadne Srbije, uz apel Asocijacije „Malinari Srbije“, da se potpuno prekine berba.