Zoran Luković, vlasnik je savremene farme za uzgoj prasadi u Donjim Branešcima. U proizvodnju je uključio čitavu porodicu i veoma je zadovoljan poslovanjem.

– Veliku pomoć dobijam od Eko agrara, kako kroz subvencije, tako i kroz savete u smislu kako unaprediti proizvodnju. Što se tiče visine podsticaja i mera koje sprovodi lokalna samouprava mogu reći da sam zadovoljan – kaže Luković.

Na Vujovini u Donjim Branešcima već desetak godina Zoran Luković ima svoju farmu svinja. On se ovim poslom bavi prvenstveno radi egzistencije, a i voli svoj posao. U proizvodnju je uključena cela porodica, i otac i žena i sinovi. Svako radi svoj deo posla. Celu proizvodnju nadgleda Zoran i on je glavni pokretač i organizator posla.

-Imamo 15 umatičenih krmača, deo je u čistoj rasi – veliki jokšir, a drugi deo su melezi, jokšir-landras. Na njih puštamo vepra duroka radi proizvodnje prasadi za tov ili klanje. Od ovih umatičenih grla imam subvencije i podsticajna sredstva od opštine Čajetina, a preko Eko agrara, u pravcu dobijanja priplodnog materijala i opreme za proizvodnju.

Sa usavršavanjem proizvodnje Zoran je pre 12 godina počeo da pravi savremen svinjarac koji ispunjava sve uslove za bavljenje ovom delatnošću: od prasilišta, odgajališta do tovilišta.

-Godinama sam posećivao sajmove, predavanja, obilazio velike farme gde sam i kupovao priplodni materijal. Tom prilikom imao sam mogućnost da upoznam ljude koji imaju više iskustva u tom poslu i da ih pitam za savete. To mi je mnogo pomoglo u daljem radu. Veliku pomoć dobijam od Eko agrara, kako kroz subvencije, tako i kroz savete u smislu kako unaprediti proizvodnju. Što se tiče visine podsticaja i mera koje sprovodi lokalna samouprava mogu reći da sam zadovoljan. Imamo asfalt, radi se na uvođenju gradske vode što će mi u mnogome pomoći u povećanju proizvodnje.

Na farmi ima 15 krmača koje se prase dva puta godišnje. Oprase oko 15-ak prasadi, od kojih ostane 12-13 koji se dalje uzgajaju.

-Što se tiče hrane za tov, proizvodimo je sami. Većinu sirovina kupujemo, a imamo proizvode sa svojih njiva. Veći broj prasadi prodamo lokalnim mesarama i ugostiteljima, a manji deo ide za tovljenike i priplodni materijal.

Krajem novembra, porodica Luković manju količinu mesa preradi za potrebe domaćinstva. Bude tu i pršute, slanine, čvaraka i što se tiče zime, može da počne.

Hobi sina Nemanje – rasne kokoške

Zoranov sin Nemanja ima jedan veoma zanimljiv hobi. Naime, on gaji rasne kokoške: laki fender, faverole, gološijane i brame. On to radi iz ljubavi, mada ima i koristi – prodaje jaja i pilad. Ove rase se odlikuju po velikoj nosivosti i dobrom kvalitetu mesa. Hrani ih koncentratom i kukuruzom i samo on vodi računa o njima. Ima ih oko stotinak. Lep i koristan hobi.

autor: Miroslav Vesović Zlatiborske vesti