Promocija knjige „Sinajski testament“, poznatog novinara književnika i TV voditelja Vanje Bulića, biće održana 05. decembra u 19 časova u Plavoj sali Doma kulture Ivanjica.

U tek probuđenom Beogradu, ispred jevrejske sinagoge, ubijen je pravoslavni monah Arkadije. Na obdukciji lekar konstatuje da je monah imao ugrađen čip ispod kože u pazušnoj jami. Ubistvo je obavijeno velom tajne koju ćutanjem podstiču policija i sudstvo. Novinar Novak Ivanović, i pored zabrane da o tome istražuje i piše, uz pomoć privatnog detektiva Obrada dolazi do saznanja da ubijeni monah ima trostruki identitet i da je u Beograd došao zahvaljujući saradnji tajnih policija Srbije i Izraela.

Novakovu pažnju najzad privlači Sinajski psaltir, molitvenik pisan glagoljicom u jedanaestom veku, sa dosad pronađenih 209 stranica. Za nestalim stranicama tragaju tajne službe nekoliko država i jedan investicioni fond iz Amerike… Šta se nalazilo na ukradenim stranicama? Kriju li one dogovor predaka o podeli Sinajske pustinje, koja spaja Izrael i Egipat? Da li te stranice skrivaju dogovor o budućnosti Palestine?

Zašto je lažni monah Arkadije za izgubljenim stranicama tragao u Srbiji? Dva manastira – Tumane i Gornjak – na više načina su vezani za Sinaj i Manastir Svete Katarine, gde je nastao Sinajski psaltir. Novak obilazi te manastire i upoznaje isposnika Zosima, za koga monasi kažu da je „čuvar tajne“…

Napeta drama sa nekoliko misterioznih ubistava razrešava se u gudurama Gornjačke klisure, u srušenom manastiru Blagoveštenje…

O knjizi će govoriti sam autor.

Ulaz slobodan.

Novinar , književnik i publicista, Vanja Bulić nakon promocije knjige “Viza za nebo“ u ivanjičkom Domu kulture, koja je  već postala bestseler i u prvom izdanju prodata u 6 000 primeraka, govorio je za INFOligu o željama, ambicijama i novim književnim projektima.

Otkrio nam je koji bi roman želeo da ekranizuje i napravio odabir glumaca za noseće uloge. Takodje je ekskluzvino najavio da nakon knjige “Šmekeri“, koja je  na šarmantan način prikalzala 43 poznate ličnosti iz sveta sporta, glume, književnosti, slikarstva i politike, uskoro stižu ‘’Šmekerke’’, delo koje će na isti način u knjizi okupiti pripadnice nežnijeg pola.

• 

  Šmekeri

  Sad pišem ‘’Šmekerke’’ knjigu o 26 dama. Mada je teže raditi priče  o ženama. Kada pišete o muškarcima, onda se tu podrazumeva da su bili veliki ljubavnici i slično, kod dama to tako ne ide. Treba naći poseban ugao za ženu, ali ima ga. Evo krenimo samo od  Ljubinke Bobić. Pa da li ima veće šmekerke od nje? Kad je ona Nemcima mogla da kaže: ‘’Dok moj narod pati ja neću da glumim’’, to dovoljno govori koliko je velika žena. Biće tu veoma zanimljivih dama.  Znate kako je Duško Kovačević rekao za Šmekere, ‘’ovo nije knjiga o nama, ovo je knjiga o jednoj epohi.’’ E to sada moramo da uradimo i za dame.

Koje delo biste želeli da ekranizujete, ko bi od glumaca poneo glavne uloge?

• Pre tri godine počeo je razgovor na  TV Prvoj oko ekranizacije  ‘’Oko otoka’’. Filip David  mi je napisao sjajnu recenziju i mislim da  bi to bila dobra priča. Imamo i neverovatnu generaciju glumaca koji bi to izneli. Ja mislim da nikada do sada  nismo imali nekog poput  Nebojše Glogovca, takodje tip modernog glumca kao što je Vuk Kostić. Ćetković je izrastao u takvog glumca da vam se tresu noge kada ga vidite, mlade glumice  briljiraju, siguran sam da bi to bio pun pogodak.

Koje knjige su vam najčitanije u zemljama bivše Jugoslavije?

• U Crnoj Gori najprodavanija knjiga je ‘’Dosije Bogorodica’’ , logično je jer govori o dve hrišćanske svetinje koje se nalaze na Cetinju. Razradjeno je osam scenarija za crnogorsku televiziju i nadam se da će biti ekranizovano. Tamo je veliko interesovanje i za ‘’Oko otoka’’ dok u Republici Srpskoj  traže  ‘’Simeonov pečat’’ a u Vojvodini ‘’Teslina pošiljka’’.  U inostranstvu je  sasvim drugačije, ne prolaze humoristički sadržaji, književne večeri traju po dva sata i zanimljiva im je tematika vezana za religiju.

Za predstavu  ‘’Rijaliti obračun’’  radjenu po vašem tekstu zaniteresovani su i Hrvati?

• Da,  pozvani smo na festival  ‘’Kupekovi dani’’  u Zagrebu  ali i na Nušićeve dane u Smederevu. Otkriću vam da će ona biti prikazana i u Zabeli  gde ću ujedno  imati i književno veče. Sećam se kada sam gostovao u Padinskoj skeli, moram prizanti da je bilo veoma prijatno.

Koliko je emisija Crni biseri značajna u vašoj književnoj karijeri, da li je istina da se vraća na male ekrane?

• Četiri romana sam napisao iz te emisije. ‘’Lepa sela lepo gore’’ su krenula od reportaže u Dugi i priče momka koji je gostovao u Crnim biserima, 19,5 godina je išla ta emisija kroz koju je prošlo 950 gostiju. Sada kreće ponovo BK televizija, imam ideju da stare Bisere, pošto posedujem celokupnu arhivu, pretočim u novu emisiju. Dolazili bi tadašnji gosti, podsetili bismo se kratko njihovih priča i čuli gde su bili i kako su živeli tih 20 godina u medjuvremenu. Ipak su biseri, dokumenti jednog vremena.