Pred gotovo punom Plavom salom ivanjičkog Doma kulture, sinoć je održana Svečana Akademija povodom 100 godina pobede u Velikom ratu. O užasnom stradanju i patnji naroda, ali i epopeji srpske vojničke pobede koja je zadivila svet govorili su Veselin Đuretić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Svetislav LJ. Marković, Tomislav Parezanović, predsednik Udruženja potomaka ratnika 1912 – 1918 „Dušan Purić“ i Milan Krunić, direktor tamošnjeg Doma kulture. Prisutnima se najpre obratio predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović.

Tokom akedemije čuo se podatak da je u Velikom ratu Ivanjica dala oko 2.500 žrtava, te da je za zasluge, vojničku hrabrost i herojstvo njih 29 ponelo orden Karađorđeve zvezde. Mnogi borci se nisu vratili kućama. Svoje kosti ostavili su na Ceru, Mačkovom kamenu, Rudniku, u albanskim gudurama, na Dobrom polju, Kajmakčalanu i Kumanovu.

Veselin Đuretić, dopisni član SANU, tokom svog izlaganja je govorio o nedostatku nacionalne ideje vodilje kroz čitav period od Karađorđeve revolucije, pa praktično do današnjih dana. Greške i propusti nacionalne politike, po njegovom mišljenju, srpski nacionalni korpus platio je sa više stotina hiljada žrtava.

Nakon završetka Svečane Akademije, u Galeriji Doma kulture otvorena je izložba fotografija iz Prvog svetskog rata, koje ivanjička publika do sada nije bila u prilici da vidi. Kuriozitet je svakako fotografija Draže Mihailovića sa Solunskog fronta. Postavka je poklon Udruženja „Srpska stvar“ iz Beograda.

Izložba fotografija biće otvorena do 24. decembra a zatim se seli u Čačak, Jagodinu i Novi Sad.

U petak 14.decembra, u 18 časova, u Galeriji Doma kulture Ivanjica biće otvorena izložba fotografija koje svedoče o bitkama koje je srpska vojska vodila u Velikom ratu.

Izložba je priređena povodom obeležavanja 100 godina od završetka Prvogsvetskog rata i potpisivanja primirja.

Postavka kojaje prvo izložena u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, stiže u Ivanjicu, apublici će biti predstavljena zahvaljujući saradnji ovdašnjeg Doma kulture i udruženja “Srpska stvar”.

Ivanjičani će fotografije moći da vide do 24.decembra.

Približava se 11. novembar, dan kada je proglašeno primirje u Velikom odnosno Prvom svetskom ratu. Ove godine to je i veliki jubilej, sto godina od završetka krvavog vojnog sukoba koji je Evropu, delove Azije i Afrike koštao više od 15 miliona žrtava. Primirje je, podsetimo, potpisano na ovaj dan u jednom železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj, tačno u 11 časova pre podne.

Gubici Srbije u njemu bili su stravični. Procenjuje se da je u sukobu, od bolesti i posledica ranjavanja stradalo između 1.100.000 i 1.300.000 ljudi, što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak 62 % muške populacije.

Spomenik “Velika Srbija“ u Užicu

Malena Ivanjica je takođe dala veliki doprinos pobedama Kraljevine Srbije u razdoblju od 1912 – 1918. godine. Prema nepotpunim podacima, za gotovo 6 godina neprekidnog ratovanja stradalo je više od 2.160 njenih stanovnika. Svoje kosti ostavili su na Ceru, Smederevu, Mačkovom kamenu, Rudniku, u albanskim gudurama, na Dobrom polju, Kajmakčalanu i Kumanovu, dok su mnogi pomrli u zarobljeničkim logorima. Tokom sukoba, zarazne bolesti desetkuju ovdašnje stanovništvo u pozadini. Ako se uporede statistički podaci o broju prisutnog stanovništva 1910. i 1921. godine, može se zaključiti da je broj stanovnika u Moravičkom srezu za jednu deceniju smanjen za čak 3.100 lica.

Imena i prezimena poginulih po mesnim zajednicama, objavljena su u knjizi „Ivanjica“, Stevana Ignjića i grupe autora, 1972. godine. I oni se slažu da broj žrtava balkanskih i Velikog rata može samo biti veći, jer opsežna prikupljanja podataka nikada nisu završena.

Imajući u vidu ovu činjenicu, poražavajući podatak je da Ivanjica ni posle sto godina od završetka Velikog rata, nema dostojan spomenik stradalima, kojim bi se na adekvatan način odužila za njihove položene živote. Spomen obeležja sa imenima stradalih postoje u pojedinim selima kao što su Luke, Prilike, Međurečje i drugim, ali i krajputaši koje su podigle porodice nastradalih.

Šta je razlog ovakvom odnosu prema sopstvenim junacima, teško je reći. Da li samo neodgovornost nadležnih prema sopstvenoj istoriji, česti ratovi u dvadesetom veku zbog kojih se nije imalo vremena misliti na poginule, kasnija komunistička ideologija, kojoj nije odgovaralo veličanje srpskih pobeda, ili sve po malo, sudiće potomstvo.

Na ivanjičkoj crkvi postoji spomen ploča sa određenim brojem imena nastradalih, ali to nije dovoljno, smatra novinar i publicista Emilijan Protić.

• „To je najveća ivanjička bruka. Kao što je još jedna velika bruka, da nemamo spomen bistu Dušanu Puriću, najvećem junaku sa Mačkovog kamena, rođenom u ovom gradu. Potpukovnik koji je posmrtno unapređen u čin pukovnika, u rodnom mestu nema svoju ulicu. Imao ju je pre Drugog svetskog rata, ali je ona ukinuta, a o razlozima takve odluke možemo samo da nagađamo. Opštinske vlasti nikada se dostojno nisu odužile svojim junacima balkanskih i Velikog rata, i to je prema mom dubokom ubeđenju, velika sramota“, kaže za InfoLIGU Emilijan Protić.

Predsednik Udruženja potomaka ratnika od 1912. – 1918, Tomislav Parezanović kaže da su oni u više navrata opštinskim vlastima predlagali podizanje zajedničkog spomenika svim poginulim i biste Dušanu Puriću ispred njegove rodne kuće u centru grada.

• „Trenutno razgovaramo sa aktuelnim čelnicima opštine na predlogu da nova ulica, nedavno završena, koja spaja Venijamina Marinkovića i Milana Mihailovića, ponese ime znamenitog ivanjičkog heroja pukovnika Dušana Purića“, kaže Parezanović.

Prema njegovim rečima, bista Puriću trebalo bi da bude postavljena ispred njegove rodne kuće na centralnom gradskom trgu, ali to mora sačekati rekonstrukciju pešačke zone.

• „Većina postojećih obeležja vezanih za balkanske i Prvi svetski rat su obnovljena i redovno se polažu venci i cveće. Takvo je i obeležje u Lisi, posvećeno popu koga su 1917. godine streljali Austrijanci i spomenik za sedamnaest Topličana u Bukovici“, navodi Parezanović.

Kako nezvanično saznajemo, polaganje venaca i cveća, u znak obeležavanja pobede Kraljevine Srbije u Velikom ratu, biće ispred spomen beležja poginulim, u Prilikama, u drugoj polovini novembra.

Svečanom akademijom u Plavoj sali  Doma kulture u Ivanjici obeleženo je 100 godina od istorijske pobede u Velikom ratu.

Srbija je u ovom odbrambeno-oslobodilačkom ratu uložila nadčovečanske napore i sa velikim gubicima stanovništva, bila na strani pobednika. Srpska vojska je tada doprinela da se porazi najmoćnija kolonijalna sila Austro-Ugarska u sprezi sa Nemačkom i Bugarskom. Pobedama u balkanskim ratovima i Velikom ratu srušene su, pobeđene, ponižene i do nogu potučene najmoćnije imperije toga doba. Srpska vojska je tada oslobodila Srbiju, ali i Evropu.

Inicijatori ovog skupa bili su Srpski ratni veterani Ivanjice, potomci ratnika i ivanjički Dom kulture, a okupljenima su se obratili i gosti akademije:  dr.prof. Hadži Miloš Vidaković, Željko Bojović, koji je dva puta prešao preko Albanije i Kajmakčalana i Andreja Lović Andra, predsednik Saveza potomaka ratnika za Evropu.

Akademija je započeta minutom ćutanja žrtvama Velikog rata, našim precima koji su pre tačno sto godina bili na svojim položajima, čekajući početak artiljerijske pripreme.

• „Na današnji dan sećamo se hrabrosti srpskog naroda, i mnogih žrtava koje je Veliki rat ostavio za sobom, a to je 28 odsto od ukupnog broja stanovništva, od kojih je 62 posto činila muška populacija“– izjavio je Miloš Ćirković, predsednik skupštine ratnih veterana Ivanjice.

Gosti su tokom trajanje akademije evocirali uspomene na slavne pretke i slušali istinite, a neobjavljene priče o njima. Prof. Hadži Miloš Vidaković posebno se osvrnuo na hrabre žene koje su učestvovale u ratu, i njihov slobodarski duh.

Putevima kojima su pre jednog veka pešačili preci većine srpskog stanovništva uputio se pre dve godine i Željko Bojović iz Arilja. Prisutnima su prikazana dva kratka dokumentarna filma sa putovanja preko Albanije i Grčke, kao i iz ponožja planine Nidže sa grčke strane na vrh Kajmakčalana.

• 

  Željko Bojović

  „Prešli smo isti put kao i naši dedovi, ali naše noći, iako su bile duge, nisu bile neizvesne. Podsećali smo se sve vreme na smrtni strah koji su ti oslobodioci osećali, nismo se bojali, uradili smo to u njihovu slavu“– rekao je Željko Bojović, potomak ratnih veterana.

Obeležavanje ovog velikog jubileja uveličao je nastup ženskog gradskog hora „Iva vocalis“, kao i dečji hor OŠ „Kirilo Savić“ kojima je dirigovala Anita Pešić Ivković, prigodnim pesmama poput „Tamo daleko“, „Kreće se lađa Francuska“, „Marš na Drinu“, kao i neizostavna himna Srbije „Bože pravde“.

U organizaciji  Srpskih ratnih veterana opštine Ivanjica, potomaka ratnika i  Doma kulture Ivanjica , u četvrtak 13. septembra 2018. godine (19 časova) u Plavoj sali Doma kulture održaće se svečana akademija povodom 100 godina od istorijske pobede u Velikom ratu.

Gosti akademije:

• -dr prof. Hadži Miloš Vidaković
• -Željko Bojović, dva puta pešak preko Albanije i Kajmakčalana
• -Andreja Lović Andra, predsednik Saveza potomaka ratnika za Evropu
• -Zahvalni potomci ratnika

Obeležavanje 100 godina od pobede u Velikom ratu uveličaće nastup ženskog gradskog hora „Iva vocalis“ iz Ivanjice kojim diriguje Anita Pešić Ivković.

Pozivaju se građani da prisustvuju ovom značajnom jubileju za Srbiju.

U Plavoj sali Doma kulture u ponedeljak uveče je održana svečana akademija pod nazivom „99 godina od pobede u Velikom ratu“, koja je okupila veliki broj potomaka ratnika i gostiju iz ivanjičkog kraja i drugih gradova Srbije. Inicijatori ovog skupa bili su Nikola Milošević, predsednik Srpskih ratnih veterana Ivanjice i Miloš Ćirković, uz podršku zaposlenih u ovdašnjem kulturnom centru.

Gosti akademije bili su magistar političkih nauka Ljiljana Pavlović potomak ratnika iz Beograda, mladi pisac Milan Ružić iz Lučana i Rade Knežević predsednik Saveza potomaka ratnika Kosova i Metohije.

Potomci su tokom trajanja akademije prisutnima kazivali istinite i neobjavljene priče o svojim precima, učesnicima Prvog svetskog rata. Među njima je bio i Željko Bojović iz Arilja, koji je prošle godine sa svojim prijateljima peške prešao Albaniju do Grčke, putem kojim su pre gotovo jedan vek koračali dedovi, pradedovi i čukundedovi velikog broja stanovnika naše zemlje. Sa tog putovanja prikazan je i dokumentarni film.

Željko je tokom jeseni ove godine u istom društvu pešačio iz podnožja planine Nidže sa grčke strane na vrh Kajmakčalana. Zatim su se preko strmina i gudura putem dugim 32 kilometra spustili do srpskog groblja u Skočiviru nadomak Bitolja u Makedoniji.

• Sabrali smo se ovde večeras da se setimo slavnih predaka i čujemo istinite priče o njima, koje do sada niko nije čuo ni zapisao“, rekao je Miloš Ćirković, potomak i jedan od inicijatora održavanja akedimije.

Rade Knežević sa Kosmeta, govorio je o istraženim i neistraženim grobljima naših junaka, potvrdivši da je poslednji izveštaj o tome objavljen daleke 1931. godine.

Gosti skupa složili su se u oceni da kroz školovanje nismo učili istinitu sopstvenu istoriju, te da to trebaju ispraviti generacije koje dolaze.

Na kraju akademije koja je trajala tačno 99 minuta, prisutni su za pokoj duša svojih predaka popili po gutljaj albanskog konjaka, u čast Esad paše Toptanija, koji je našim borcima omogućio prelaz preko Albanije.