Milan (4) i Veljko  (5)  Višnjić, dva  andjela  iz  golijskog sela Ograđenik odrastaju bez toplog majčinog zagrljaja. Ona je pre dve godine otišla, bez objašnjenja  i nikada se nije javila.  Ovaj bezdušni gest ipak nije izbrisao osmeh sa lica mališana niti je ugasio sjaj u njihovim toplim očima, a za to su se svojski pobrinuli otac Milojica i baka  Bisa.

Ovaj hrabri čovek Milanu i Veljku je otac i majka, a koliko je njegovo srce najbolje govore reči kojima započinje priču:

• Ništa ja ružno o njoj reći neću. Hvala joj što mi je rodila ovo dvoje divne dece. Otišla je na četrdeset dana kod njenih u Berane i više se nije vratila, ni javila.  Ali oni su moji andjeli, moj život. –kaže Milojica.

Nije mu teško da ustane pre zore, pripremi sve za svoja dva anđela, čitav dan radi a uveče sa puno ljubavi i pažnje ispriča im priču i uspava u topom zagrljaju.

Za njih živi i baka Bisa. Osamdeset šesta joj je godina  a sa lakoćom plete vunene čarape,  kape i šalove  svojim  unučićima.

Višnjićima je posebno teško kada ih sneg zaveje i potpuno odseče od ljudi. Raduju se svakom putniku nemerniku koji dođe u ovaj  dom i unese živost.  Danas su Milan i Veljko bili posebno srećni. Posetili sui h ljudi dobrog srca i osim poklona doneli im topli zagrljaj i razgovor, ono što im najviše nedostaje.

Crveni krst Ivanjica, opština Ivanjica, Viber grupa Dobri Samarjanin, radakcija InfoLIGA  i mnogobrojni sponzori  obasjali su dom Višnića  posebnom radošću.