Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić posetio je danas Ivanjicu i tom prilikom poručio da će država nastaviti sa podsticajima za poljoprivrednike, ali i pružiti pomoć domaćinstvima koja su pretrpela ogromne štete tokom nedavnog nevremena. Snezne padavine ostavile su katastrofalne posledice na voćarskim zasadima i drugim poljoprivrednim kulturama.

Ministar je obišao i domaćinstvo Aca Karaklajića u selu Čepovo, kako bi se na licu mesta upoznao sa razmerama štete.

Predsednik opštine Ivanjica Aleksandar Mitrović najavio je formiranje komisije koja će precizno utvrditi štetu na poljoprivrednim kulturama, kako bi se uz podršku Ministarstva poljoprivrede obnovili uništeni zasadi. Na sastanku sa predstavnicima poljoprivrednih proizvođača dogovoreno je i da se ispune drugi zahtevi koji će biti od velike koristi za poljoprivrednike.

Poseta ministra predstavlja važan korak ka što bržem oporavku poljoprivredne proizvodnje u ivanjičkom kraju, a najavljena podrška države uliva nadu proizvođačima da će moći da obnove svoje zasade i nastave proizvodnju.

Ivanjica – Mraz, sneg i nestabilne vremenske prilike loše su uticale na voće koje će po svemu sudeći biti prepolovljeno. Šljive, orasi, kajsije, trešnje, kruške su najviše stradale zbog niskih temperatura dok je sneg u aprilu oštetio i polomio lastare malina. Neki proljoprivrednici će ostati  bez ičega, drugi, uporniji, pokušali su da takozvanim ’’zadimljavanjem’’ spasu rod. Vreme je i ove godine voćarima bilo najveći neprijatelj.

https://youtu.be/6EaSJwsBQOo

Stručnjaci tvrde da ovakvi uslovi nisu pogodni za voće, ni bilo koju biljnu vrstu, i da će na udaru najviše biti voćke koje rano cvetaju i nisu otporne na mrazeve.

Ovo neće biti samo loša godina za proizvođače voća koji će ostati bez proizvoda i prihoda već i za sve kupce jer se očekuje da će cene na pijacama biti paprene.

Ivanjica-Visoke dnevne temperature za ovo doba godine zbunile su čak i vesnike proleća, pa su visibabe  i kaćuni procvetali već u februaru. Klimatske promene loše će se odraziti i u poljoprivredi  jer tople zime, sa veoma malo padavina,  nepovoljno utiču na voćke. Kako kažu stručnjaci kajsija, jabuka i šljiva su veoma ranjive  dok je malina otpornija. U nekih delovima zemlje već su počeli da se formiraju pupoljci na voćkama pa ako ih iznenadi mraz, rod voća i ove godine bi mogao biti prepolovljen. Voćari, iza kojih je već ostala jedna teška godina, strahuju da im vremenske prilike i ovaj put  neće biti saveznik.

U nekim delovima zemlje već su počeli da se formiraju pupoljci na voćkama, pa ukoliko ih iznenadi mraz rod voća bi i ove godine mogao biti prepolovljen.

Kada je reč o voću u Srbiji, ove godine svi su u problemu, proizvođači, otkupljivači, krajnji kupci.Cene u maloprodaji malina, kupina, borovnica su paprene, dok sa druge strane proizvođači tvrde da je u otkupu katastrofalno niska cena, do te mere ponižavajuća da su mnogi malinjake i kupanjake ostavili neobrane. Sa druge strane, otkupljivači kažu da nemaju računicu ponuditi više. Inače trenutno se kupina otkpljuje za 85 do 90 dinara a malina je proseku bila nešto iznad dvesta dinara. Prošle godine plaćalo se više nego duplo.

Kao da loša cena nije bila dovoljna muka za proizvođače , dodatno ih je dotuklo nevreme. Pojedini zasadi voća potpuno su uništeni.

Činjenica je da će oni sa malo tanjim novčanicima ostati željni voća ove godine, a proizvođačima koji gotovo da ništa niosu zaradi dolazi duga i teška zima.

Iako su svi bili šokirani visokom cenom prvih trešanja u Srbiji, ispostavilo se da je paradajz trenutno najskuplji. Na ivanjičkoj pijaci kilogram trešanja košta od 150 do 200 dinara dok je pardajz 250, a u prodavnicama i skuplji.

Bez obzira na visoku cenu domaći paradajz ćete teško naći, uglavnom su tezge prepune ovim povrćem koje stiže iz Albanije i Turske.

Domaći proizvođači kažu da nije skup s obzirom koliko truda, rada i ulaganja traži.

Ipak na pijaci se danas kupovalo samo neophodno. Nekima su cene voća i povrća bile prihvatljive dok su drugi obilazili tezge, cenkali se i tražili da u skladu sa finansijskom situacijom prođu što jeftinije.

Cene voća i povrća više su od uobičajenih. Da li je samo reč o ranim plodovima koji uvek drže dobru cenu ili je svepšta kriza u svetu uticala i na nas pokazaće vreme.

Institut za voćarstvo iz Čačka u saradnji sa Ministarstva poljoprivrede, doniralo je Asocijaciji malinara Srbije 1 700 sadnica voća u vrednosti od peko pola miliona dinara. Ovo je treća godina zaredom kako ivanjički voćari besplatno dobijaju sadnice jabuke, kruške, višnje, šljive, dunje, a sve preko ovog udruženja.

Ivanjički kraj je poznat po proizvodnji malina dok se proizvodnja ostalog voća svodi na sopstvene potrebe.  Voćari kažu  da je vreme da stara stabla zamene novim.

Iz Asocijacije malinara Srbije pozivaju sve proizvođače da im se pridruže kako bi ostvarili pravo na ovakve i slične donacije.

Ponuda ivanjičke pijace uvek je bila raznovrsna. Sveže voće i povrće, mlečni i suhomesnati proizvodi svakog petka čekaju verne mušterije. Ipak, iako su vredni poljoprivrednici uspeli da prebrode težak period korone, kao i loše vremenske prilike, prodavci tvrde da besparica čini svoje. Prodaja na ivanjičkoj pijaci je osrednja, a među najprodovanijim proizvodima izdvaja se cveće.

Prodavci, ipak, iskazuju nadu u stabilizaciju ekonomske situacije, čime bi i njihova roba imala veći broj kupaca.

Štab za vanredne situacije opštine Ivanjica izdao je saopštenje u kome se navodi:

Imajući u vidu trenutne okolnosti pod kojima poljoprivrednici imaju ograničene mogućnosti za prodaju svojih proizvoda, a naročito povrtari, u cilju plasmana mladog povrća i drugih proizvoda na teriroriji opštine Ivanjica, pozivamo poljoprivredne proizvođače sa terirorije naše opštine da se jave na brojeve telefona: 032-662-696, 064-647-36-21 i  0800-112-031 u cilju evidencije i olakšane komunikacije sa manjim trgovinama-piljarama.

Maloprodaja i veleprodaja voća i povrća ‘’MV Petrović’’ na Senjaku,  preko puta hladnjače, nudi širok asortima sveže robe za restorane, prodavnice i organizovane skupove (svadbe, rođendane, svečanosti) uz kompletnu ponudu za vaša domaćinstva. Na veće količine kupljene robe zagarantovani su popusti uz već aktuelne akcijske cene. Najpovoljnije cene i sveobuhvatna ponuda svežeg voća i povrća očekuju vas u veleprodaji i maloprodaji ‘’MV Petrović’’ na Senjaku. Između ostalog ovde možete kupiti po diskontnim cenama jelovno brašno marke ‘’sombor’’ i crvenikin šećer u džakovima od 50 kilograma.

• Želeli smo da našim sugrađanima omogućimo kompletnu ponudu svežeg voća i povrća uz veoma pristupačne cene. Cilj nam je da razvijamo posao isključivo na bazi kvaliteta robe, dobre usluge i domaćinskog poslovanja koje podrazumeva uvažavanje želja i potreba naših kupaca. Takođe, uz što raznovrsniju i kompletniju  ponudu voća i povrća, trudićemo se zadržimo i akcijske cene. – kažu Petrovići.

Radno vreme veleprodaje i maloprodaje voća i povrća ‘’MV Petrović’’ je svakog radnog dana od 07 do 20 časova, subotom od 07 do 17 časova, nedeljom od 10 do 15 časova a možete ih kontaktirati putem telefona: 060-7347/495 ili 062-475/591.

Hranite se zdravo, ‘’MV Petrović’’.

Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia organica“, uz podršku nemačke razvojne agencije GIZ, juče je u Ivanjici organizovalo seminar na temu: Organska proizvodnja jagodastog voća i mere zaštite, sa osvrtom na osnovne principe organske proizvodnje, standarde, zakonski okvir, i mere podrške.

Predavanje je odslušalo dvadesetak poljoprivrednih proizvođača i na taj način se upoznalo sa osnovama ovog tipa proizvodnje u poljoprivredi koje je na ovom području potpuno nerazvijeno.

Prema rečima predavača, eminentnih stručnjaka iz više oblasti, organska proizvodnja jagodastog voća ima budućnost u ivanjičkom kraju.

• Prirodni uslovi na teritoriji opštine Ivanjica za organsku proizvodnju su idealni. Nema većih takozvanih spoljašnjih rizika, nema industrije, brdskoplanininski je region, čist i sa očuvanom prirodom. Jedini rizik su drugi konvencionalni proizvođači, ljudi koji nemaju dovoljno vere u ovaj način proizvodnje i nedostatak edukacije odnosno informacija“, rekla je za InfoLIGU prof.dr Snežana Oljača, profesor Agronomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednica nacionalnog udruženja „Serbia organica“.

Prema njenom mišljenju, motiv poljoprivrednika u organskoj proizvodnji voća u ovim krajevima ne bi trebao da bude neki veliki profit, koji jeste značajan, ali je obrt spor, međutim naglašava da tržište za ovakvu vrstu proizvoda jako brzo raste.

• Za razliku od konvencionalnog načina proizvodnje, gde je tržište vrlo nestabilno, što potvrđuju i cene otkupa recimo malina u prethodnim godinama, ovde je situacija mnogo čistija jer je tržište veoma stabilno, naročito u evropskim zemljama i onim prekomorskim. Bogat svet želi zdravu hranu, pa je i potražnja sve veća“, kaže profesorka Oljača.

Da bi se poljoprivrednici ovoga kraja motivisali da pređu na organsku proizvodnju, potrebno je učiniti mnogo toga.

• Potrebne su kontinuirane edukacije i upornost da im se objasni komplikovana procedura za otpočinjanje ove vrste proizvodnje. Sve ide jako sporo, jer oni pre svega imaju prilično loša iskustva sa državom kroz decenije unazad. Međutim, ovde oni ne trebaju da se oslanjaju na državu već na udruživanje i grupnu sertifikaciju. U našoj zemlji postoji veliki broj organizacija koje se bave sertifikacijom organske proizvodnje voća koje uglavnom ide na strana tržišta. U Srbiji se ovi proizvodi ne mogu naći na pijacama, pogotovo ne malina, pa je i to motiv proizvođačima da se ovim bave“, kaže Snežana Oljača.

Agroekološki uslovi i zemljišna struktura na području opštine Ivanjica za organski način proizvodnje voća su veoma dobri, kaže i Slobodan Milenković, profesor na fakultetu za Biofarming, i poljoprivredni proizvođač iz okoline Čačka.

• Ovde imate veoma raznovrstan biljni i životinjski svet što je takođe veoma važno za organsku proizvodnju, jer su neophodni organizmi u zemljištu koji mnoge probleme u proizvodnji rešavaju umesto vas. Ono na čemu treba raditi je edukacija poljoprivrednika za primenu organskih đubriva i zgorelog odnosno stabilizovanog stajnjaka. Važno je imati i prostornu izolaciju u odnosu na konvencionalne proizvođače, a treba znati i to da u prečniku od tri kilometra od mesta organske proizvodnje ne sme biti industrijskih postrojenja. Veoma je važno da voda koja se kristi za tretmane, orošavanje ili prskanje biopesticidima, mora biti bakteriološki ispravna, jer u suprotnom proizvod ne može zadovoljiti higijensku ispravnost.

Profesor na ovom području preporučuje organsku proizvodnju maline, jagode sorte zenga zengana i naglašava da treba razmišljati i o crvenoj ribizli, šljivi i jabuci, s tim što treba voditi računa o izboru manje osetljivih sorti.

Prema njegovim rečima, potražnja za organskim povrćem i krompirom je sve veća, pa je i to zanimljiva oblast proizvodnje jer postoje sorte otporne na plamenjaču kao što su „toluca“ i bionica.

• Od organske proizvodnje se može pristojno živeti i to je već potvrđeno svuda u svetu“, kaže profesor Milenković.

Sneg koji već dva dana pada u višim predelima ivanjičke opštine izazvao je velike štete na zasadima malina ali i stablima voća gde je rod mahom uništen. Slična je situacija u Dragačevu i Arilju, u predlima pogođenim vremnenskim neprilikama.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, kaže da će opština Ivanjica samo na prihodu od malina kalirati od 10 do 15 miliona eura.

• Računica je prosta. U ivanjičkoj opštini ima oko 1800 hektara pod zasadima maline. U zimskom periodu od snega i mraza uništeno je gotovo polovina malinogorja, novi sneg i mraz koji su pogodili ovaj kraj izazvali su štetu u višim predelima do 70 odsto u nižim do 20 što je opet u proseku oko 50 odsto od onoga što je ostalo. Dakle negde oko 450 hektera maline imamo uoptebljive u ovom trenutku. 2016. godine od malina je ova opština imala prihod izmedju 25 i 27 milona eura. Sada će on zasigurno biti manji za oko 15 miliona. Sve je ovo računica na cenu od 230 dinara koliko se prošle godine plaćalo za malinu-kaže Radović.

Situacija na terenu ni malo ne ohrabruje. Beli pokrivač se zadržao na visinama iznad 700 metara i padao je sa kraćim prekidima gotovo čitavog dana. Slika Osonice u popodnevnim satima više je ličila na kraj januara nego na duboko proleće. Snega ima oko desetak centimetara, a debljina se povećava sa povećanjem nadmorske visine.

Poljoprivrednici u ovom selu tvrde da su svo izbeharalo voće obrali sneg i niske temperature. Kažu da ove godine neće biti šljiva, jabuka, kajsija, trešanja, oraha, drena, jer su stabla  procvetala, a tada su najranjivija.

Više ih ništa ne iznenađuje. Kad je moglo snega prošle godine biti u drugoj polovini maja, aprilski sa niskim temperaturama nije ništa novo. Iz ove kože se u drugu, kažu, ne može.

Zasadi malina još nisu u kritičnom stanju. Polomljenih lastara ima, ali ako sneg prestane da pada štete bi mogle da se zadrže po slobodnoj proceni na oko desetak posto. Međutim ako se sa padavinama nastavi, situacija će biti više nego rizična.

Fotografije koje govore više od reči (foto Milanko Bošković)

Dren

Jabuka

Jorgovan

Kajsija

Kruška

Orah

Ribizla

Šljiva

Vrba