Potpuno je nesvakidašnje zateći mladog čoveka sa čekićem i nakovnjem u radionoci u kojoj provodi svaki sekund slobodnog vremena. On je jedan od najmlađih kovača u Srbiji, a ljubav prema ovom starom zanatu gaji još iz dečačkih dana.

Vladimir Pantelić, dvadesetšestogodišnji Ivanjičanin, kaže da u životu ima dve velike ljubavi, porodicu i zanat.

Kovanjem se par godina bavio potpuno amaterski a kada je želeo da ovaj zanat bolje izuči, nažalost nije naišao na podršku starijih majstora. Većina ga je odvraćala od toga, ali se ipak u Ivanjici našlo par dobrih ljudi koji su mu pokazali osnove kovačkog zanata što mu je bilo dovoljno da napravi korak dalje. Usavršavanje je usledilo, potpuno neočekivano, uz pomoć vrhunskog kovača iz susedne opštine Arilje.

Mladi kovač kaže da u radionici provodi čak i praznike, tada u njoj odmara dušu, slušajući muziku  I razmišljajući o novim kovačkim mašinama.

Vladimir može da iskuje gotovo sve što poželi ali kako kaže jedna želja mu je ostala još uvek neispunjena.

Iako ovaj zanat u Srbiji polako zamire Vladimir se nada da će ipak svoje umeće uspeti da prenese na nekog mladjeg.