Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se danas širom sveta, a ovogodišnji fokus je na blagostanju obolelih od dijabetesa na radnom mestu. Organizacije koje se bave šećernom bolešću pozvale su poslodavce i zaposlene da se bolje upoznaju sa potrebama onih koji žive sa dijabetesom i da zajedničkim delovanjem stvore uslove za zdravije i podržavajuće radno okruženje.

Slogan ovogodišnje kampanje „Upoznaj se sa dijabetesom i učini više za obolele na radnom mestu“ ukazuje na važnost razumevanja bolesti, pravovremene reakcije i kontinuirane podrške obolelima u sredini u kojoj provode najveći deo dana.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ navodi da u svetu trenutno 589 miliona ljudi živi sa dijabetesom, a čak dve trećine njih je radno aktivno stanovništvo. Zabrinjava podatak da približno polovina obolelih i dalje ne zna da ima dijabetes, što dovodi do kasne dijagnostike i povećanog rizika od komplikacija.

U Srbiji oko 440.000 građana ima postavljenu dijagnozu dijabetesa, dok se procenjuje da je još približno 246.000 osoba nedijagnostikovano, često zbog blagih i neprepoznatih simptoma. Mentalno zdravlje obolelih takođe je značajno pogođeno – tri od četiri osobe sa dijabetesom imale su neki oblik anksioznosti, depresije ili drugog poremećaja mentalnog zdravlja, dok je četiri od pet obolelih doživelo sindrom sagorevanja na radu.

Prema podacima Doma zdravlja Ivanjica, na teritoriji opštine trenutno je registrovano oko 2.300 osoba obolelih od dijabetesa. Od početka ove godine oni su ostvarili više od 11.500 pregleda, što ukazuje na ozbiljnost bolesti, ali i na važnost stalne medicinske kontrole. Zdravstveni radnici ističu da se komplikacije mogu značajno smanjiti ukoliko se na vreme reaguje — pravilnom ishranom, povećanom fizičkom aktivnošću, redovnim kontrolama i sistematskim pregledima. Pravovremeno otkrivanje bolesti često je ključ uspešnog lečenja.

Obeležavanje Svetskog dana dijabetesa podseća da je edukacija prvi korak ka boljem zdravlju, a radno okruženje može i mora biti prostor razumevanja i podrške za sve koji žive sa dijabetesom.

Mere kojih će morati da se pridržavaju poslodavci, ali i zaposleni dobile su svoj zakonski okvir. Pravilnik stupa na snagu 11. jula, a poslodavci su dužni da najkasnije do 10. avgusta usvoje plan u skladu sa propisanim odredbama.

Obezbeđivanje rada u smenama s manje ljudi, stroga i nadzirana higijena, zaposleni moraju da drže svoju garderobu dalje od mesta rada, da obavezno prijavljuju simptome… samo su neka od propisanih pravila kojih ćemo ubuduće morati da se pridržavamo.

Propis – Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, donelo je Ministarstvo rada.

Pravilnik praktično sadrži dva dela odredbi – jedan za poslodavce, drugi propisuje obaveze zaposlenih.

Pravilnikom su propisane mere koje je poslodavac dužan da primeni i u cilju prevencije, ali i ukoliko dođe do oboljevanja zaposlenih, ali i onih koji se zateknu u radnoj okolini.

Član četiri propisuje obaveze poslodavca i šta mora da sadrži plan primene mera, koji mora da se usvoji. To praktično znači da se moraju usvojiti preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, ali i obezbediti kontrola sprovođenja.

ŠTA JE POSLODAVAC PRVENSTVENO DUŽAN DA OBEZBEDI:

1) pre početka rada da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;

2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;

3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija, što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora;

4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;

5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;

6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;

7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;

8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.

U SLUČAJU POJAVE ZARAZNE BOLESTI POSLODAVAC JE DUŽAN

1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen da se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;

2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;

3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;

4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;

5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne, uz propisane mere zaštite;

6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.

OBAVEZE ZAPOSLENIH SU PROPISANE U ČLANU OSAM

1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;

2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;

3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;

4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;

5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;

6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;

7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;

8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;

9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Izvor: Blic/InfoLIGA

Prema najsvežijim podacima sa kraja septembra ove godine, Ivanjica ima 8.054 penzionera. Pravo na materijalnu naknadu za radni vek ostvarili su po raznim osnovama. Najviše ih je iz kategorije zaposlenih, 5.500. Među poljoprivrednicima je 2.107 penzionera, iz kategorije samostalnih delatnosti njih 440, dok je vojnih penzionera samo 7. Ove podatke nam je saopštila direktorka Filijale PIO Fonda u Čačku, Svetlana Ratković.

Njihova novčana primanja su različita, a najniže penzije imaju poljoprivrednici. Sa povećanjem od 5 odsto, koliko su dobili za oktobar, iznos čeka je bio 11.863 dinara, odnosno 100 evra.

Sa druge strane, na teritoriji opštine Ivanjica, zaključno sa 31. avgustom ove godine zaposleno je 10.105 lica. Od ukupnog broja 7.616 je iz kategorije zaposlenih, iz samostalnih delatnosti 1.729, a iz poljoprivredne delatnosti njih 760.

Podsetimo, prema podacima Zavoda za statistiku Srbije, prosečna neto plata koju su Ivanjičani primili u avgustu iznosila je 37.471 dinara, a bruto, sa svim doprinosima 51.327 dinara. To znači da je svaki zaposleni preko poslodavca ili lično u Fond PIO sa drugim malim izdvajanjima uplatio po 13.856 dinara.

Ovaj iznos nije dovoljan da namiri različite sume na čekovima penzionera, pa se nedostatak obezbeđuje iz ukupnih sredstava Fonda, ali je svakako dobra vest da u Ivanjici još uvek ima više zaposlenih nego penzionera. Na nivou cele zemlje, slika je međutim dosta sumornija.

Srbija će do 2021. godine imati više penzionera nego zaposlenih, pokazuju alarmantni podaci PIO fonda i demografa. Odnos između ove dve kategorije dramatično se menja u korist penzionera još od početka 21. veka, a razlog je činjenica da se u našoj zemlji rađa sve manje dece, a sve više mladih odlazi u inostranstvo. Istovremeno, trenutno na red za penzionisanje dolazi „bejbi bum“ generacija, rođena posle Drugog svetskog rata, kada je natalitet bio u velikom porastu.

Stručnjaci upozoravaju da, pored demografskih, ovaj trend pravi i konkretne ekonomske probleme, jer već za tri godine zaposleni neće moći da izdržavaju penzionere koji će biti u većini.