„Sunce me je ogrejalo kada sam vas video na vratima. Pet dana sam u ovoj sobi, ne mogu da izađem, sneg me zarobio skroz.“- ovim rečima sedamdesetpetogodišnji Branislav Marković iz ivanjičkog sela Klekova kod Močioca, dočekao je volontere Crvenog krsta, koji su juče, posle višečasovne borbe sa snežnim nametima uspeli da stignu do njegove kuće i dopreme mu neophodne lekove.

Deda Branislav kreće se uz pomoć štaka, pa mu je život i bez ovih vanrednih uslova jako težak. Jedva uspeva da obezbedi osnovno za život i zbrine svoje jedine prijatelje u višekilometarskom okruženju- psa i konja.

Sa suzama u očima priča kako pet noći nije mogao da spava jer nije bio u mogućnosti do ode do štale i nahrani i napoji svog konja.

„Do prve kuće mi je nekoliko kilometara, tako da nema ko da mi pomogne kada me sneg zaveje. Evo posle pet dana uspeo sam da stignem do štale i kada sam video da je konj još uvek živ mnogo sam se obradovao jer je on jedina porodica koju imam.“- priča tužno ovaj stari čovek, koji živi u bespuću ivanjčkih planina, sam bez igde ikoga.

Volontere Crvenog krsta ni sneg ni mraz ovih dana nisu sprečili da pomoć dopreme i do najudaljenijih ivanjičkih sela. U zavejanim domaćinstivima pretežno žive stari i nemoćni ljudi, koji bez tuđe pomoći ne bi mogli da izdrže sa dovoljnim zalihama hrane i lekova čitavu zimu. Zato su ekipe Crvenog krsta svakog dana na terenu, a pored, namirnice donose topao zagrlja i utešnu reč.