Legenda o zakopanom blagu

Priče i legende o zakopanim velikim količinama blaga gotovo svuda po Srbiji i danas izazivaju znatiželju svih, a posebno tragača, neretko i onih profesionalnih. Sa kolena na koleno se više stotina godina prenose kazivanja o tome gde su sakriveni ćupovi sa zlatom, nakitom i drugim dragocenostima.

Govori se čak i o postojanju raznih mapa u kojima su obeležena precizna mesta na terenu gde leži bogatstvo pod zemljom. Svedoke koji su te mape videli bar mi nismo upoznali, ali smo od više meštana ivanjičkog kraja slušali gotovo bajkovite legende o tome ko je i kada sakrivao blago, dolazeći, prolazeći ili bežeći sa ovih prostora iz različitih razloga.

U ove priče mnogi veruju, jer potporu nalaze u istorijskim događajima proteklih vekova. Srbija je zemlja na velikoj raskrsnici puteva, kroz koju su prolazili mnogi osvajači, imperatori, vođe, kraljevi, carevi i bogati trgovci. Za njima su blaga ostajala u pećinama, šumama, pored izvora…

Viševekovna predanja govore o velikim količinama sakrivenog blaga koje još uvek nije pronađeno. Ovde pre svega mislimo na izgubljene riznice cara Konstantina, dinastije Nemanjić, popa Martina, Rrtanjsko i blago cara Dušana, te riznice turskih aga i begova. Prema nekim starim podacima, u Sbiji postoji čak 889 lokacija gde se nalazi neverovatnih 12 hiljada tovara zlata.

Jedno od više ovakvih predanja u ivanjičkom kraju, vezuje se za nekada glavni put koji je iz Bosne preko Sandžaka i ovih krajeva dalje vodio prema Kosovu, Makedoniji i Turskoj. Baš taj putni pravac kroz ovaj kraj, čuvali su lokalni meštani od hajduka i drugih razbojnika, a za to su bili više nego dobro plaćeni.

Prema svedočenju starijih Osoničana, na potezu od „Velike livade“ i vrha „Božac“ u Budoželji, preko „Naočara“, „Vrhova“, „Haništa“ i „Crne Bare“ u Osonici, pa do „Borove strane“ na području Gornjeg Dupca i „Kadijine vode“ na kraljevačkoj teritoriji, pred kraj turske vladavine na ovim prostorima, na tajnim mestima zakopano je 9 tovara blaga. Na „Velikoj livadi“ je u to vreme bilo odmorište sa mehanom, a na „Haništu“ prenoćište na dugom putu iz Bosne za Tursku i obrnuto.

Legenda kaže da je neki bogati turski veleposednik, povlačeći se sa svojim sunarodnicima prema Kraljevu i dalje ka Kosovu i Makedoniji, na ovom pravcu istovario 9 mazgi sa bogatim tovarom zlata. Kada je karavan krenuo sa „Velike livade“, tovarne životinje su nosile pune ćupove i drvene sanduke sa zlatom, a kada su se pojavile na „Borovoj strani“, tereta na njima više nije bilo. Na tom pravcu dugom oko 20 kilometara, na raznim mestima ostala su čitava bogatstva.

Da priča ne bi ostala samo puka legenda, zna se i za mesta na kojima su proteklih decenija određene količine zlata pronađene. Bar se tako veruje jer su mnogi bili očevici lokacija na kojima su izvađeni ćupovi iz zemlje. Jedna od takvih je i takozvana „Pevčeva voda“ na Haništu. Iznad samog izvora, stajao je kamen na kome je bio uklesan petao. Čobani su na tom mestu stotinama puta sedeli i obedovali, ali im nikada ništa nije bilo sumnjivo niti ukazivalo da se baš tu nalazi veliki „bakrač“ sa zlatom. Očevici tvrde da je nakon vađenja posude, u zemlji ostao vidan trag gde je blago ćutalo više od sto godina, a na površini zapaljena sveća koja je dogorevala.

Takvih mesta, gde se sumnja da je blago iskopano ima više na ovom potezu, tvrde upućeniji meštani Osonice. Jedno od njih je na Kadijinoj vodi, gde je u steni nedaleko od vrela bio uklesan kantar za merenje težine. Zakopanog blaga tamo više nema, kao ni onog na „Dubokoj prevoji“ gde je između tri unakrsno zasađena gloga, dugo ležao veliki ćup.

Ono što još uvek intrigira i ovdašnje meštane ali i radoznale tragače je nepotvrđen podatak da na ovom nekada važnom putnom pravcu u dalekoj istoriji, utroba zemlje krije još mnogo zlata i nakita. Neretko se na tom području mogu sresti nepoznata lica, koja pod plaštom planinarenja i zaljubljenika u prirodu, pohode staze i bogaze. Meštani ih sreću opremljene dvogledima, šatorima, a po nekad i sa detektorom za metal. Odakle dolaze, kuda idu i šta istinski traže, pitanja su bez odgovora.

Veoma zanimljiv deo ukupne legende o zakopanom blagu, a koji se i danas prepričava je da je pozamašna količina zlata sa 9 natovarenih mazgi sakrivena u blizini jednog izvora na Crnoj bari, čija se voda razliva u dva pravca. Jedan deo završava u Ibru, a drugi u Zapadnoj Moravi. I veruje se da je još tu.

Legenda o zakopanom blagu ostaje da živi. Zauvek, ili do trenutka dok i poslednji zlatnik ne bude pronađen. Ko će znati?

Kažu da je slučajan pronalazak takvog blaga blagoslov, dok nameran donosi prokletstvo.