Šta ne treba raditi na dan krsne slave

„Sveta Slava, kao opštehrišćansko i svecrkveno slavljenje Boga i Božjih Svetaca, nije samo srbski običaj, jer Slavu slave i svi ostali pravoslavni u svetu. Ali Sveti Otac Srbski, Sava Ravnoapostolni, dao je nama pravoslavnim Srbima i jednu posebnu srbsku domaću Slavu – naše Krsno Ime, to jest blagoslovio je našu srbsku porodičnu Slavu: da svaka srbska porodica, svaka kuća i domaćinstvo slavi onoga Svetitelja na čiji su dan naši pretci i praoci primili Hristovu veru i krstili se u ime Svete Trojice. To je, dakle naša srbska Krsna Slava ili Krsno Ime, za koje naš verni narod sa pravom kaže: „Ko Krsno Ime slavi, ono mu i pomaže“. (Ava Justin Popović – Svečarska žitija).

Kako se slavi krsna slava je ozbiljno pitanje za sve pravoslavne vernike. Veliki broj pravoslavnih hrišćana u Srbiji slavi, ali dobar deo njih to čini nepravilno. Gotovo svi će reći da slave onako kako piše u crkvenim priručnicima, ali je u praksi često drugačije.

Porodična krsna slava je duhovni obred u čast sveca zaštitnika. Slavljenjem njegovog imena zahvaljujemo mu na svim molitvama koje Bogu upućuje za nas i naš dom. On stalno bdi nad nama i moli Gospoda da nam oprosti naše grehe i sagrešenja, moli ga da nas prosvetli da ne lutamo kroz život pun iskušenja i greha. On nas često i štiti od zla a da mi to i ne znamo niti osećamo. On prati celu našu porodičnu lozu, pratio je sve naše pretke, prati nas, a pratiće i naslednike u onoj meri koliko ga budemo poštovali i u molitvi prizivali.

Običaji u ivanjičkom kraju kada je u pitanju poštovanje obreda krsne slave su različiti od mesta do mesta. U pojedinim se „dizanje u slavu“ obavlja pre a u nekima posle podne. Prilikom ovog čina, negde se služe i piju tri, a negde jedna ili dve čaše vina. Postoje i oni koji Svetog Nikolu slave uz mrsnu trpezu, iako ovaj svetac pada u dane Božićnog posta.

Kako se pravilno krsna slava obeležava treba proučiti u crkvenoj literaturi ili pitati svog sveštenika, da ne bismo lutali i pravili greške.

Slava se slavi zbog sveca zaštitnika doma, on je glavni na slavi, a ne domaćin, njegova porodica ili njihovi gosti. Ne slavi se slava da bismo se pokazali kao odličan domaćin gostima, nego kao revnostan domaćin svecu zaštitniku.

Evo nekoliko predloga šta ne treba činiti na dan porodične krsne slave, jer nije blagosloveno:

• – Ni po koju cenu ne spremati mrsnu slavu ako dan slave pada na posni dan. Isto tako, ne treba ići kod onih koji mrse na svojoj posnoj slavi i time iskazuju nepoštovanje svetitelja.
• – Ne napuštati crkvu posle sečenja slavskog kolača već sačekati završetak liturgije, jer se tek tada dobija blagoslov svetitelja koji se taj dan proslavlja.
• – Na dan slave ne treba ništa raditi, kao ni crvenim slovom i nedeljom.
• – Ne propustiti da nakon liturgije i dolaska kući, svi zajedno ispred ikone svetitelja upale sveću i kandilo i isključivo stojeći pročitaju uvodne molitve i Akatist – pesmu hvale i molitvu svecu zaštiniku.
• – Ne razdvajati se tokom slave, jer porodica toga dana treba biti na okupu.
• – Ne treba izbegavati da se slava slavi zato što nam je otac živ, to je duhovno sujeverje. Svaki sin koji se odvoji od kuće, počinje uz očev blagoslov da samostalno slavi svoju krsnu slavu za svoj dom i svoju porodicu.
• – Ne treba slaviti duple slave, npr. slavu ženine porodice, jer to nije po duhovnom poretku. Žena iz poštovanja i duhovne vezanosti prema svetitelju njenog doma taj dan može otići u crkvu na liturgiju.
• – Slava se ne slavi van kuće, jer je to porodični duhovni praznik. Slava se ne slavi u kafani, restoranu, kafiću ili iznajmljenom prostoru, jer svetac zaštinik tamo neće doći, on je prisutan u našem domu.