Pola veka umetnosti Ljubivoja Jovanovića (FOTO-VIDEO)
Akademski slikar Ljubivoje Jovanović iz Arilja izložio je u Ivanjici dela koja je stvarao proteklih pet decenija. Velika izložba u Galeriji Doma kulture biće otvorena do 10. decembra.
Reč je o umetniku neobičnog životnog puta i samoniklog talenta koji je svojevremeno u isto vreme položio prijemne ispite na akademijama u Veneciji, Dizeldorfu i Pragu. Ipak odlučio je da se vrati u svoj ariljski zavičaj gde živi i stvara.
- -Slikarski opus Ljubivoja Jovanovića, prateći njegove razvojene etape preko motiva maslina, slovenske mitologije, istorijskih tema sve do socioloških, političkih i civilizacijskih tema, ukazuje da je reč o stvaraocu širokog raspona koji tokom života neprestano razvija i proširuje svoja saznanja. Svoj talenat koristi u punom opsegu da nam slikom govori o svetu, o baštini, mitu i civilizaciji o svim svojim spoznajama. Njegove slike su živa koloristička naracija sabranih saznanja i priča koje nas, svedoke ovih prizora, pozivaju na budnost i delovanje u skladu sa sopstvenim mogućnostima.– rekla je likovni urednik, mr slikarstva, Milica Raičević na otvaranju izložbe.
Ljubivoje Jovanović je rođen 22. februara 1950. godine u Severovu kod Arilja. Završio je pekarski zanat u Arilju 1968. godine. Likovnu akademiju je završio deset godina kasnije u Pragu, u klasi profesora Karla Součka. Bavio se pedagoškim radom do 1987. godine od kada je u statusu slobodnog umetnika. Bio je direktor Kulturnog centra u Arilju od 1996. do 2002. godine. Od 1999. godine bavi se slovenskom religijom. Do sada je izlagao samostalno 36 puta i kolektivno oko 25 puta. Značajni ciklusi slika su: Ulice, Masline, 700 godina ariljske crkve, Slovenski bogovi i božanstva, Vreme sumraka. Učestvuje u radu brojnih likovnih kolonija. Objavio je dela ‘’Civilizacija oblutka’’ i ‘’Bela pčela’’ u tri toma.
Љубивој је био међу нама
Дивно и мразно вече у ДК, уз дружење са нашим комшијом, уметником, маштаром Љубивојем.
Љубивој од радозналог чобанчета са зелених пашњак, питомих ариљских ливада, израста у великог уматника. Он је своје раскошне,уметничко визуелне нарације, разапео у педесетогодишњу хронолошку путању од Перуна до Дажбога. Све је то контролисао и етапно у цуклисе поделио свевидећи Хронос.
Опус који је уметник презентовао цењеном публикуму је узбудљив актуелан и структурално богат. То је сведочење краја другог миленијума по Христу и завршетак једне од многих Балканских историјских заврзлама. Од борбе белих и црних орлова. Небеске беседе Милошевићеве и сугестивне Коштуницине сече Гордијевог чвора, до зелених плодних поља и матрично сложених гробова пострадалих народа. Порушени мостови који спајају,уништене православне и мухамеданске светиње које раздвајају. Тајна мистичног истока и рацио прагматичног запада воде битку за превласт над божијим сужњима распетим на лимесу. Све то мирно гледају и чекају свој плен гаврани који призивају тмасте облаке из даљинске Хипербораје.Љубивој то својом имагинацијом сведочи у времену троглавог змијоликог Хроноса који својим пламеним желом метанише помахнитали народ.
Вече хладно. али то није сметало младима и шаци занесењака да посете изложбу.
Ивањичка господа је приметно изостала, или је можда више и нема. Али највеоватније да је остала у својим домовима, хладно је у сали па је угодније гледати фарму, парове, задругу.
Ево то Љубивој сведочи у Ивањици у простој 7527.године, студен, дан тридесети.