“Kaži mi kaži kako da te zovem“ – Nadimci u Ivanjici “pod obavezno“

U mnogim mestima Srbije ljudi su poznatiji po svom nadimku nego po krštenom imenu. Tako je i u Ivanjici gde gotovo svaki stanovnik ima neki nadimak.

Uskoro bi svetlost dana trebala da ugleda i knjiga na ovu temu a jedan nesvakidašnji događaj bio je povod autoru da ovekoveči sve nadimke ljudi iz srpske varošice. Naime, pre više decenija u predgradju Ivanjice poštar je uzalud pokušavao da pronađe, imenom i prezimenom, čoveka koji je dobio pismo. Ni najbliže komšije nisu znale da odgonetnu ko je u pitanju. U neko doba naišao je jedan prolaznik  koji reče nadimak  tražene osobe. Naravno, tada su se svi setili o kome je reč, jer su ga znali isključivo po nadimku.

Sakupljajući nadimke, pogotovo starih Ivanjičana,  hroničar i autor knjige je zaključio da za većinu nema logičnog objašnjenja  šta zapravo znače. Jednostavno se neko ime izrekne i pripiše određenoj osobi koja ga nosi čitavog  života. Na primer, teško je razumeti od čega potiču nadimci Čalijaš, Papunka, Džagarište, Bauca, Brzulin, Ćuzla, Ćundo i i mnogi drugi nesvakidašnji nadimci.

Karakteristično je da veliki broj Ivanjičana nosi nadimak  po nekoj životinji pa su prepoznatljivi kao Ćuran, Svinja, Prase, Kravica, Patan, Lisac, Gavran, Žaba, Jagnje, Pevac, Brav, Bizon itd…

Mnogi su nadenuti iz šale a za neke postoje i objektivni razlozi.

U Ivanjici ima slučajeva da više ljudi nosi isti nadimak iako nije reč o srodnicima kao naprimer, Kica, Rka,Žaba…

Pojedini nadimci prenose se sa kolena na koleno. To su takozvani porodični nadimci poput Šireta ili Kelovaca pa će ih sigurno nositi i buduća pokoljenja.

U moru specifičnih i kreativnih nadimaka značajnu ulogu odigrao je i biljni svet. Tu su Bambus, Bukva Ljubičica, Vrba, a nije zaobiđen ni Patlidžan.

Ono što je sigurno, Ivanjica je prema broju stanovnika procentualno u samom vrhu ličnosti koje nose svoje drugo prepoznatljivo ime koje mu je nadenuto bez kuma.

I mladi naraštaji u ovoj varošici nastavljaju tradiciju davanja nadimaka, kojima se i oslovljavaju. To je garancija da će se još dugo u Ivanjici ljudi prepoznavati po nadimcima.

Autor: Raško Nešovanović