Za Srbiju ginuli i branili je znanjem: Životopisi koji otržu od zaborava 48 znamenitih Ivanjičana u dva poslednja veka
Ivanjica – Kraj u slivu Moravice, sa visovima Javora i Golije, iznedrio je mnogobrojne ličnosti koje su u dva minula veka ostavile dubok trag u nacionalnoj borbi za slobodu i bekstvu iz zaostalosti zavičaja, ali i dale doprinos nauci, kulturi, zdravstvu Srbije.
Životopisi koji otržu od zaborava 48 znamenitih Ivanjičana u dva poslednja veka
Životopise o pregnućima i sudbinama sabrao je ivanjički novinar Emilijan Protić (81) među korice knjige „Znameniti Moravičani“.
Svetozar Botorić, Foto Knjiga „Znameniti Moravičani“
Čvrsto sam se držao uverenja da reč znamenit podrazumeva i obavezuje na potpun sklad etike i dela i da odabrani zaslužuju da budu primer svom rodu – pojašnjava Protić.
Ovaj vrletni kraj imao je pet akademika. Botaničar Nedeljko Kašanin i graditelj pruga Kirilo Savić su naučnici svetskog glasa. Književni kritičar Svetislav Vulović, ekonomista Stevan R. Popović i vladika Janja (Joanikije Nešković) otvarali su vrata baštine i zauzimali važne položaje.
Monah Jakov, Foto Knjiga „Znameniti Moravičani“
Među 48 biografija posebno mesto zauzimaju Moravičani koji se nisu prepuštali sudbini da budu mirni podanici, već su narod predvodili u kavgama sa Turcima. Pod Karađorđevim barjakom bili su knez Bogdan iz Kušića i Gromo Milosavljević iz Opaljenika, što je rano otišao „gori u hajduke“, sačekujući zulumćare u zasedama. U prelomnim istorijskim trenucima, kad je ovaj kraj 1833. godine pripojen Srbiji, značajne uloge imali su Đoko Jovančević, prvi starešina moravičkog kraja i Simo Jaković, osnivač varošice Ivanjica, postavljen za kapetana ukazom kneza Miloša.
U nezaboravu je i major Mihailo Ilić, najveći junak Javorskog rata (1876) – ističe autor knjige.Tragajući za svedočanstvima, od zaborava je sačuvao zasluge desetak junaka iz tri rata s početka 20. veka, koji su, sa retkim izuzecima, zaboravljeni. Iz vihora Drugog svetskog rata Protić izdvaja tri ličnosti – Dražu Mihailovića, vođu Ravnogorskog pokreta i učitelja Nedeljka Stefanovića, s jedne i narodnog heroja Milinka Kušića na drugoj strani. U borbi za slobodu naroda nestali su u bezdanu bratoubilačkog rata, u grob odneli zablude i ideale.
Dr Božo Spasović, Foto Knjiga „Znameniti Moravičani“
Među znamenite pretke hroničar ivanjičkog kraja ubraja „pelagićevaca“, seljaka Miljka Savića iz Sveštice, kao i narodnog poslanika Petra Stevanovića, sa Bukovice, kafedžiju i trgovaca plemenite duše, koji se brinuo „o sirotom narodu koji je i društvom i prirodom nakarađen i oštećen“.
Na stranicama knjige su i Moravičani koji su se školovali u „belom svetu“. Univerzitetski profesor Branislav Stanojević otvorio je prvu reumatološku ambulantu u Srbiji, a Ljubomir Đoković, iz Radaljeva, bio je jedan od osnivača, profesor i dekan Stomatološkog fakulteta u Beogradu. Graditelj puteva Živorad Đukić istakao se u obnovi zemlje posle Drugog svetskog rata.
Cmiljka Kalušević, Foto Knjiga „Znameniti Moravičani“
Gorštacima u siromašnom moravičkom bespuću za srce su prirasli Božo i Draga Spasović, lečeći više od 40 godina od bolesti i epidemija. A Božo je univerzitetsku karijeru prekinuo, vraćajući se u zavičaj.
Šumarskog inženjera Vlastimira Parezanovića krasila je preduzimljivost u razvoju lokalne privrede. Pionir u obnavljanju i podizanju šuma, ali i predano okupljajući kadrove, 1961. godine osnovao je Kombinat za preradu drveta. Petar Vulović, profesor Arhitektonskog fakulteta, projektovao je niz zgrada u zavičaju, a Cmiljka Cica Kalušević kitila se odličjima pre više od pola veka kao državna reprezentativka u bacanju koplja i košarci.
Pionir
Dečak iz Opaljnika, Svetozar Botorić, prešao je put od siromašnog kelnera do vlasnika hotela „Pariz“ na beogradskim Terazijama, gde 1908. godine otvara prvi stalni bioskop u Srbiji. Ulažući sredstva u snimanje oko 30 filmova, angažuje poznatog francuskog snimatelja Luja de Borijea. Sa filmom „Život i dela besmrtnog Karađorđa“ postaje i prvi srpski filmski producent – piše Emilijan Protić.
Vlastimir Parezanović, Foto Knjiga „Znameniti Moravičani“
Monah sa dva doktorata
U manastiru Tumane 1946. sahranjen je monah svetitelj Jakov (R. Arsović), rodom iz Kušića. U Francuskoj je, kako navodi Protić, završio dva fakulteta i odbranio dva doktorata, jedan sa tezom „Misli Bleza Paskala“. Bio je u diplomatskoj službi, a nakon susreta sa vladikom Nikolajem Velimirovićem krenuo je putem iskušenika – misionara. Zamonašio se 1939. u Žiči,a kasnije, iako zlostavljan od vlasti, nije se odricao vere, ni propovedi.
InfoLIGA/ Novosti, Dragoljub Gagričić
Bilo bi lepo kada pisemo istoriju da pisemo tacno i konkretno bezz „auto cenzure“. Ali ocito da su pristalice komunista navikli na „autocenzuru“ pa izbegavaju da pravu stvar nazovu pravim imenom.
Tako i pisac ove knjige:“ Monah, svetitelj Jakov…iako kasnije zlostavljan od vlasti, (koje vlasti)? pa valjda komunisticke, nije se odricao vere“.
Izgleda da pristalice komunista na svaki nacin zele da ublaze komunisticka zlostavljanja ljudi, pa tako i recima.