Zasukali rukave za primer drugima (VIDEO)

Ovo je najlepša i najplemenitija vest ove godine.
Bravo Borko, bravo Komadinci, vi ste svojom slogom prevazišli učmalost i pobedili destruktivnu sredinu koja nas guši. IGI se divi vašoj veri da nije sve izgubljeno. Pri prvom susretu čemo vami ponuditi mesto u našem timu, jer to stvarno zaslužujete, pa da zajedno sarađujemo na planu obnove vere u dobre i društveno odgovorne ljude.
IGI je pre par sati dobio sličnu vest za nepoverovati. U parku tačnije na mestu uspod objekta Atletskog Kluba Ivanjca. Gospodin stari Ivanjičanin u devetoj deceniji života (ime poznato IGI-ju) kupi plastične kese i flaše, pivske flaše, limenke i sve to pakuje u veliku plastičnu kesu koju odlaze u ručna građevinska kolica.
Kad su ga sugrađani upitali -što to radi kad to nije njegov posao, on staloženo, u stili vremešnog gospodina,odgovori – ceo život živim ovde i sramota me da ovo gladam a da ništa lično ja ne preduzmem, barem ovo mogu da uradim za dobrobit grada.
Šetači ostaše zbunjeni, da ne veruju da čovek u tim godinama ima snage na ovako human i plemenit gest prema svom gradu i okolini.
Sad se i IGI pita, imamo li mi uopčte kulture i društvene svesti da se pobrinemo o našem gradiću da mu vratimo nekadašnji sjaj iz sedamdesetih i osamdesetih godine prošlog veka, kad je cvetala kultura, kad su ovde snimani filmovi i serije. Kad su u Ivanjicu rado svraćali YU bardovi glimišta i umetnosti i književnosti. Ivanjica je leti bila Jugoslavija u malom. Ta sretna vremena su prohujala sa vihorom, otprilike da su ostale samo lepe uspomene. A mi tada dečica smo svoje raspuste i najlepše dane provodili upravo ovde na vodopadu i u našem parkiću gde je drugarstvio i ljubav prevazilazili sve klasne, staleške , verske i političke podele.
IGI ne gubi nadi. Teško je samo početi sve ostalo će se samo modelovati ako još u sebi imamom stida od budućnosti.