Održane 10. Pesničke vatre zlatoborske
Tradicionalnim paljenjem vatre na Šumatnom brdu i kazivanjem pesama u Kulturnom centru Zlatibor obeležena je tradicionalna manifestacije „Pesničke vatre Zlatiborske“, susreti pesnika na Zlatiboru koji su ove godine posvećeni 130-oj godišnjici rođenja Miloša Crnjanskog, a ovogodišnji dobitnik Povelje „Pesničkih vatri zlatiborskih“ je pesnik Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu. Prisustvujući paljenju ove specifične „pesničke“ vatre, predsednik Skupštine opštine Čajetina Arsen Đurić je ukazao da se na ovogodišnjim „Pesničkim vatrama zlatiborskim“ obeležavaju tri značajna jubileja – 10. godina ove manifestacije lepe reči, 130 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, srpskog književnika, novinara, prevodioca i diplomate i isto toliko od početka organizovanog bavljenja turizmom na Zlatiboru.
Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, je obraćajući se pesnicima i ostalim gostima naglasio da „kao lokalna samouprava puno ulažemo u kulturu i pritom se trudimo da sve ono što je tradicionalno uklopimo sa onim modernim, da se podsetimo dela naših poznatih i priznatih naučnika i pesnika koji su dali ogroman doprinos da se ne zaboravi naša kultura, vera, istorija i tradicija. Osim investicija u oblasti razvoja turizma i brojne manifestacije iz oblasti kulture su veoma doprinele pozitivnoj slici o Zlatiboru i kompletnoj opštini Čajetina“ istakao je Stamatović pred publikom u Kulturnom centru Zlatibor.
O pesmama Selimira Radulovića je govorio Dragan Stanić, predsednik Matice Srpske, a poeziju ovogodišnjeg dobitnika Povelje su kazivali prvak drame Užičkog narodnog pozorišta Slobodan Ljubičić i učenica Ugostiteljsko turističke škole iz Čajetine Jelena Kovačević. Posebnu draž ovim pesničkim susretima svojim nastupom je dao dečiji hor „Mlađani građani“ sa Zlatibora.
Zahvaljujući se na nagradi, Radulović je podsetio prisutne „da je Crnjanski bio pesnik novog svetskog bola, ali i da nije raskidao veze sa tradicijom“, a svoje izlaganje je završio rečima Ave Justina „da iako živi u trzajima muke i bola, srpski narod živi, živeće i nadživeće sve to“.
Stihove Miloša Crnjanskog govorio je dramski i filmski umetnik Lazar Ristovski, a svojim pesmama publiku su pozdravili učesnici Međunarodnog susreta pisaca Jelena Bujevič iz Ukrajine, Čedomir Vukićević iz Crne Gore i zavičajne pesnikinje zlatiborskog kraja Mirjana Ranković Luković i Marija Vulović.
Zanimljivo je šta je gdin. pesnik Selimir Radulović napisao u svom govoru za ovu svečanost – sve je taština (ispraznost), ‘sve je iz praha i u prah se vraća, jednako biva i mudrima i bezumnima.’ I sve bi to bilo lepo i verovatno zvuči tako savremenom čoveku željnom mistike i senzacije. Ali problem je što je ovaj pesnički bard ne trepnuvši parafrazirao nekoliko stihova iz Biblije, a da se nije udostojio ni da ih makar citira! Tako je ozbiljni, zamišljeni dekica sa akademskom sedom bradicom verovatno delovao markantno, obrazovano i autoritativno prosečnim slušaocima. Ali, svakome ko poznaje Bibliju, besmisleno je to kićenje tuđim perjem i
razmetanje veličanstvenim mislima iz Propovednika 12:8; 9:2; Postanka 3:19; Psalma 146:4, kao da su sopstvene. Zaista je bio u pravu apostol Pavle kada je rekao da će u poslednjim danima sveta ljudi biti između ostalog, sebični, hvalisavi i ponosni (2. Tim. 3:1-5). I da se bar neko našalio i rekao gdinu. pesniku – Ej kolega, šta to radiš?! Ajd’ da si ukrao nešto ljudsko, pa da ti progledamo kroz prste, ali ti si se druže drznuo da prisvojiš Božju svojinu iz Biblije, a to se ne sme! Ali izgleda da i njegovi slušaoci i čitaoci pojma nemaju šta piše u najvećem bestseleru svih vremena!